Даниловић: До јуче Путин је био радо виђен гост на цијелом Западу, а онда, онда када је одлучио да њиховим методама заштити руски интерес, постао је „немилосрдни кољач“

Обријани бркови
у последњи час
Да смо каткад мало одмјеренији некад бисмо постали и мудрији, али, авај!

Спајић подсјети јуче ДПС да су ономад имали присне односе са Путином и Јединственом Русијом, да су им се чак били и обећали, а ДПС прст у грло да одбрани своју „неукаљану част“! Онда и из ПЕС-а, осокољени премијеровим ктитикама на рачун „московског режима“, ударише по Путину као да нам је у комшилуку па нам омета евро интеграције!
То је, међутим, бескрајно глупа политика јер код лукавих Европљана измисле, ако је већ нема, какву год проруску партију, наравно, „за не дај Боже“ и за „могло би ваљати“.

Руси су прије нас били Европа и у Европи, и то прије и послије међусобних ратова са Европљанима.
Све је то узалудно јер ми не би били ми када не бисмо ушиљили работу на онога који нам је највише ваљао.
Многи посланици доказују се Бриселу тако што кидишу на Русију; сцена је најсличнија оној када у општој тучи на сеоском вашару двојица најмањих хоће све да „покољу“, а на крају их жене, распамећене јурњавом, потјерају кући.
Ничега државничког и отменог нема у политици прискакивање на мобу онима који се лако мире, а нас не питају ништа ни прије ни послије свађе.

Посебно ДПС нема разлога да се дури јер од оснивања до данас не постоји међународна и регионална политика за коју нијесу били, или потом нијесу били против.

Немам воље да их редом и потанко подсјећам, а и чињенице не треба доказивати. Уосталом, из Русије (или преко Русије) испоручили су нам Јосипа Броза, којега ДПС и мртвог воли већим жаром него живог Мила. А када смо већ код живих морамо рећи да су Путин и Дерипаска учинили више за независност Црне Горе него сва дијаспора од Детроита до Луксембурга и, приде, цијели данашњи Клуб посланика најјаче опозиционе партије. Заборавили су то ови из ДПС-а, али Руси нијесу.
Уосталом, Роћен је чекајући расплет и коначно одустајање од Кремља, у озбиљним годинама, и тек у посљедњи час, обријао бркове.

Милан Кнежевић је јуче рекао да у Црној Гори, „уз тројанске коње Русије“, о којима све зна Андрија Николић, треба разобличити НАТО магарце. Неће то бити лак посао узме ли се у обзир да су данашњи магарци листом били руски коњи тројанци.

Претече данашњих политика, најприје црвени револиционари, прво су убијали оне који су против Москве, а коју годину потом, мучили и убијали оне своје који су били за њу;

у оба случаја убијали су и једне и друге понајвише руским наоуражењем – само су маљеви и жице били домаће производње.
Занимљиво је да наше шиљџије у правилним историским размацима постају шаљивџије; куну се и лажу да никад нијесу вољели Русе, чим који друго фактор отвори „задња врата“ нудећи топло мјесто за њихову искрену припадност и патриотизам.
Занимљиво је и да нама, доказаним демократама, „навиклим“ на међусобну толеранцију и респект, највише смета ововремена руска диктатура?

Истовремено, „принципијелно“ прећутимо крваво страдање Газе, а министар Ибрахимовић осуди Иран зато што се брани. Стегнемо, гдје год, руку лидерима Арабијског полуострва, Блиског Истока, Истока, и редом све до једнопартијске Кине, али никако да опростимо Русима што им је демократија атипична и Путину „што је диктатор“?

До јуче Путин је био радо виђен гост на цијелом Западу, а онда, онда када је одлучио да њиховим методама заштити руски интерес, постао је „немилосрдни кољач“!

И нико од овог лицемјерног свијета никако да објасни како је Косово* могло да прогласи независност од Србије, а да то не могу да ураде Крим и Домбас? И нико више не оплакује гробове пар десетина хиљада дјеце у Гази, али брине о „отетој“ дјеци из Украјине? Никога није брига за дјецу Ирана али се испитују права мањинских група у Кини.

Сви су против Фица и Орбана зато што штите своје земље – властиту индустрију, и траже руску нафту, а ови други бране Европу од Руса, а једва чекају да ср поново прилључе на руски наштовод или попењу на руски танкер.

Када се на крају велики измире, када нађу рачуницу и поново подијеле свијет, ми злосрећни ћемо тврдити да смо одувијек знали и били на правој страни историје, да смо дали кључни допринос побједи над тиранијом. Како бисмо се доказали, као побједници, стријељаћемо нешто омладине, свештенства, интелектуалаца и сљедећих пола вијека бесомучно лагати како смо били хероји и најбољи мајчини синови икад.

Озбиљни политичари не подешавају своје политике према лудилу екстремиста него према памети умјерених људи.
Наши „мајчини синови“ , не умију да се прилагоде свијету и пусте да се велики разрачунају. Не, наш специјалитет је да јуримо издајнике и да их жртвоприносимо каквој сили. Углавном, Бог се нашали са нама, па се свако мало извињавамо истоку или западу.

Логика бркатог кокошињца је наш усуд;

рано лијежемо,
а касно се бријемо.

Горан Даниловић/ИН4С