ДОЛОВАЦ НАГРАЂУЈЕ ПЉАЧКУ БУЏЕТА: Тужилац Самарџић после 568 сати дежурства у марту, себи уписао још 544 за април!
Нови априлски распоред приправности, којим Милош Самарџић себи унапред незаконито додељује стотине сати, открива мерило вредносног система одметнутог тужилаштва којим управља Загорка Доловац, највише се цене лојалност и вештина у пражњењу буџета, док су поштење и интегритет постали непожељне особине.
Милош Самарџић, јавни тужилац у Тужилаштву за ратне злочине, наставља јуриш на државну касу, показујући да његови апетити немају граница. Најновији документ до ког је дошао портал Васељенска, о распореду приправности за април 2026. године, који је он лично потписао, показује да је сада унапред себи доделио невероватних 544 сата приправности.
Али, не само да безобзирно пустоши државни буџет измишљеним сатима приправности, већ то чини потпуно нелегално, будући да Самарџић није никада био формално именован за вршиоца функције шефа тужилаштва за ратне злочине, већ је фиктивно постављен да управља институцијом искључиво кроз годишњи распоред послова као замена, што му не даје апсолутно никакав законски основ за руковођење.
Дакле, након што је у марту већ „оборио рекорд” са 568 плаћених сати, Самарџић очигледно планира да април претвори у још профитабилнији месец. Подсећања ради, Самарџић је поред редовних 176 сати рада, која подразумевају 22 радна дана у недељи по 8 сати, себи незаконито уписао додатних 568 сати дежурстава, што подразумева да је у месецу марту провео укупно 35 дана по 24 сата.
Док обични грађани једва везују састављају крај са крајем, овај тужилац чија је основна нето зарада 430 хиљада динара, из државне касе сам себи додао још око 200 хиљада динара. Мартовско решење открива да он наводно ‘бди’ над правдом чак четири пута више него његове остале колеге, превише је и то што Лазара Лазовића, Векарића и Светислава Рабреновића наградили са непостојећих 128 сати приправности, што је само по себи већ превише,, док је Самарџић за себе „резервисао” лавовски део буџетских средстава намењених додацима на плату.
Саговорници Васељенске наводе да овакав бесрамни непотизам према сопственом џепу до сада није забележен у српском правосуђу, а све се дешава под плаштом „специфичности посла” и под заштитом врховне тужитељке Загорке Доловац, која како се наводи, има у плану да додатно награди Милоша Самарџића званичним именовањем на функцију коју је незаконито узурпирао.
Уместо да буде под истрагом због енормних исплата које се граниче са кривичним делом, Самарџићу се очигледно спрема награда у виду највише функције, што представља коначан пораз морала и професије.
Портал Васељенска јуче је послао Тужилаштву за ратне злочине низ питања од јавног значаја везаних за ове исплате, а одговори на њих могли би да разјасне да ли је реч о „грешци“ или о уиграној пракси.
Између осталог, поставља се питање: на основу којих аката је извршен обрачун приправности за март 2026. године и како је могуће да једном тужиоцу буде признато 568 сати, када је максималан број 496? Ко је контролисао те обрачуне и да ли је икада спроведена унутрашња или спољна ревизија оваквих исплата?
Посебно је важно питање по ком основу је Милош Самарџић потписао решење које се односи на њега самог, односно да ли за то има законско овлашћење и како је у конкретном случају избегнут очигледан сукоб интереса.
Такође, затражени су и подаци о свим исплатама накнада за приправност у последњих годину дана, посебно оним које значајно одступају од уобичајених, као и објашњење да ли постоје механизми контроле који би спречили овакве случајеве.
Недопустиво је да институција која треба да гони најтеже злочине буде вођена од стране човека чији је главни „успех” фиктивно надувавање радних сати ради личне користи. Србија не сме дозволити да се правда претвори у приватни бизнис Самарџића и његових заштитника из врха тужилачке организације.
Весна Веизовић / Васељенска
