Црногорско тужилаштво гони навијаче због Младића, ћути на антисрпску мржњу

Случај скандирања имена генерала Ратка Младића на кошаркашкој утакмици између КК Вукови – Зета и КК Ибар – Рожаје искоришћен је као повод за нови талас притисака, уз захтјеве да се хитно идентификују и процесуирају учесници. Истовремено, изостаје било каква реакција на бројне примјере јавног говора мржње усмјереног према Србима, Српској православној цркви и вјерницима – што јасно указује на двоструке аршине.

Док правосудни систем у Црној Гори грца под теретом заосталих предмета, а притворске ћелије спушког казамата пуне се и кривима и недужнима који чекају правду, Више државно тужилаштво у Подгорици нашло је за сходно да приоритетно формира предмет – због навијачког скандирања у Зети.

Како наводе у ХРА, претходно је 25 невладиних организација и грађанских активисткиња упутило писмо тужилаштву, захтијевајући испитивање овог случаја.

„Величање осуђених ратних злочинаца представља кривично дјело изазивања мржње и нетрпељивости, за које је прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година. Очекујемо да Управа полиције у складу са налогом државног тужиоца хитно прикупи све релевантне доказе, идентификује учеснике и да надлежни органи без одлагања процесуирају све одговорне“, наводи се у саопштењу.

Повод је, очекивано, дошао након притиска групе невладиних организација и активистичког круга који се већ годинама препознаје по селективном приступу и идеолошкој искључивости. По ко зна који пут, Више државно тужилаштво дјелује као сервис једног уског круга, умјесто као независан орган.

Поставља се питање: да ли је улога тужилаштва да поступа по идеолошки мотивисаним иницијативама, или да штити закон и једнакост свих грађана? И да ли је приоритет да се гоне навијачке пароле, док се истовремено гомилају неријешени случајеви криминала и корупције?

Иако се представљају као разнородна коалиција – по националности, идеологији и сексуалном опредјељењу – ове НВО и активисти у пракси дјелују као јединствен блок: реагују искључиво на теме са српским и православним предзнаком, док на антисрпску мржњу ћуте. Таквом селективношћу сами себе чине небитним, али оно што је озбиљан проблем јесте спремност тужилаштва да њихове иницијативе претвара у институционалне поступке.

Писмо тужилаштву упутиле су сљедеће организације и појединци: Акција за људска права (ХРА), Антифашисти Цетиња, Асоцијација Спектра, Центар за демократску транзицију (ЦДТ), Центар за грађанско образовање (ЦГО), Центар за истраживачко новинарство (ЦИН ЦГ), Центар за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), Центар за развој невладиних организација (ЦРНВО), Центар за женско и мировно образовање АНИМА, Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), Црногорски комитет правника за заштиту људских права и слобода (ЦКМ), Црногорски ПЕН центар, Црногорско филолошко друштво, Црногорска ЛГБТИК асоцијација Квир Монтенегро, ЕРА – Савез за једнака права ЛГБТ особа на Западном Балкану и у Турској, Форум млади и неформална едукација (Forum MNE), Ipso Facto, Juventas, Prima, Сигурна женска кућа, Институт за медије, Удружење професора историје Црне Горе – HIPMONT, као и активисткиње Дина Бајрамспахић, Паула Петрићевић и Милена Бешић.

ИН4С