Адвокат Љубичановић: да суверено доносимо правосудне прописе, а не због уцена и политике

Београдски адвокат Драгослав Љубичановић изјавио је данас да од носилаца власти у Републици Србији очекује да суверено донесу одлуку о домаћим правосудним законима, а не под политичким притиском и уценама давањем одређених средстава.

„Желим да наши носиоци власти суверено донесу одлуку о домаћим правосудним законима, а не зато што им неко каже добићете или нећете добити средства на том путу“, рекао је Љубичановић за РТС коментаришући препоруке експерата Венецијанске комисије.

Он је става да препоруке експерата Венецијанске комисије не треба да тумачимо као „свето писмо“, које при том није обавезујуће и јер ће Комисија тек у јуну на седници у пленуму издати званично мишљење о сету измена и допуна правосудних закона који су усвојени у јануару ове године.

Међутим, како је навео, свако сматра да је позван да тумачи шта треба Република Србија да ради у свом сувереном домену доношења правних прописа.

„Ја као грађанин Републике Србије не могу да прихватим да било ко може да стане на страну неког ентитета, био он и Венецијанска комисија и да врши уцену Републике Србије и свих њених грађана“, изричит је Љубичановић.

Осврћући се на коментаре поводом поменутих закона, адвокат је истакао да се у јавности коментари пласирају паушално и да се дају политичке оцене, док је изостало бављење њиховом суштином.

Подсетио је да је поменути сет закона први пут за последњих 26 година донет самостално, односно да су странци били искључени из доношења тих прописа, а да се сада од Републике Србије очекује да, како је навео, „кажемо – ми тражимо, ми молимо како да нас неко уцени, како да гласе наши правосудни закони“.

Љубичановић сматра да је цео концепт са измештањем власти из државе на Савете (Високи савет тужилаштва и Високи савет судства) лош, против чега је био и 2021. године, односно уставних реформи.

„Можда смо пожурили у неком смеру, јер нико не зна да вам одговори на питање зашто ће ова норма, а инситстираће се на њој, позитивно или негативно утицати на самосталност тужилаца или независност судова. Зашто питање понављања мандата председника суда утиче на питање независности у вршењу судијске функције. Зашто једно лице врши функцију као упућени тужилац у Јавно тужилаштво за организовани криминал 20 година, шта су 20 година чекали надлежни органи – било да је то била скупштина, садашњи или претходни сазиви савета. Овај (доскорашњи) сазив Савета се показао као врло неефикасан и видимо да и такав сазив Савета на основу уставних измена није гарант самосталности тужилаца, чак шта више, видимо да се та идеја упућивања и зависности тужилаца који су упућени од воље неког лица продубила“, навео је адвокат.

Након препорука експерата Венецијанске комисије, Љубичановић очекује да држава треба да „у својој кући“ размотри шта јој је то речено, због чега и да види какве су то последице, да ли јој се прети ускраћивањем неким бенефитима које је имала на путу придруживања Европској унији.

Међутим, истакао је да решења која се намећу не постоје нигде у ЕУ.

„Ово је намењено нама као заморчићима да се на нама неко вежба, вешти и да растаче државни суверенитет Републике Србије. То је јако лепо замишљено и лепо звучи, али самосталност тужилаштва и независност судије зависи пре свега од личног интегритета носиоца те функције. Пре свега треба њега обезбедити у неким правима да би могао да свој интегритет оствари“, прецизирао је Љубичановић.

У том смислу је напоменуо да је немогуће да је до једног тренутка носилац правосудне функције био несамосталан и није имао те личне особине, а онда је након доношења неке норме он је постао самосталан, пун врлина и личног интегритета.

Осврћући се на питање изјављивања приговора, адвокат је подсетио да је тужилаштво врло осетљива категорија од чијег поступања зависи кривични прогон грађана којима се права ограничавају без судске одлуке.

Не слаже се, као и део струке, са претходним прописима да о приговорима на обавезна упутства одлучује комисија ВСТ, јер се из „живог предмета“ износи одлука о приговору из хијерархије на Савет који везе нема са поступањем у том предмету.

„То питање уместо да се реши унутар Републике Србије се интернационализује као и питање – да се даје препорука да Врховни јавни тужилац није дужан да тражи сагласност државе у виду министра правде, већ може самостално да закључује међународне споразуме – а то значи да може да га закључи супротно вољи државе. Ово нам се намеће, али према стандардима, држава је једина надлежна да закључује међународне споразуме“, изричит је Љубичановић.

Такође је подсетио да никакве међународне реакције није било на правосудну реформу из 2009/2010. године, док нам, како је навео, данас управо носиоци те антиправне, антиуставне и антицивилизацијске тековине из 2009/2010. године имплементирају ове одредбе.

„Ти исти људи су, пошто имају ове норме од‌једном постали носиоци врлина у правосуђу“, рекао је адвокат и појаснио да мисли на људе који су еспоненцијалном брзином напредовали у каријерама и прескочили по неколико нивоа.

„Желим да наши носиоци власти суверено донесу одлуку о домаћим правосудним законима а не зато што им неко каже добићете или нећете добити средства на том путу“, закључио је Љубичановић.