СУВЕРЕНОСТ БЕЗ КОМПРОМИСА: Србија и Израел праве нови војни савез, срце Балкана постаје нова оружана сила!

Србија и Израел исписују нову страницу историје својих односа кроз успостављање стратешког војно-техничког савезништва које Београд позиционира као кључног безбедносног актера на Балкану и шире.

Недавна одлука Скупштине Србије да у хитном поступку одобри Глобални споразум о безбедности и заштити тајних података са Израелом не представља само административни корак, већ суштински геополитички заокрет који нашој земљи омогућава несметан приступ најсавременијим светским технологијама. Овај потез је коначни показатељ одлучности да Београд више не чека на одобрења из међународних центара моћи, већ активно гради сопствену архитектуру безбедности.

За Србију, са друге стране, овај споразум значи коначни излазак из зачараног круга европских интеграција који је пречесто био поплочан политичким уценама и условима који директно задиру у национални суверенитет.

Уместо да зависи од политичке воље Брисела, која често варира у зависности од дневних интереса великих сила, Србија се кроз директну везу са Јерусалимом везује за највиталнији и технолошки најнапреднији војни систем на свету. Ово „прескакање степеница“ омогућава Србији да амортизује притиске са Запада, позиционирајући се као партнер који има алтернативу и који сопствену сигурност темељи на конкретној снази, а не на дипломатским обећањима.

Аналитички посматрано, кључна тачка ове сарадње је уговор вредан 1,6 милијарди долара са израелским гигантом Elbit Systems. Овде није реч само о куповини гвожђа, већ о трансферу „мозга“ модерног ратовања, софтвера, кодова и знања који су неопходни за управљање беспилотним летелицама, системима за електронско ометање и ракетама дугог домета.

Хитност у ратификацији управо је последица жеље да се ови системи што пре интегришу у инфраструктуру Војске Србије. Тиме се постиже ефекат одвраћања какав Србија није имала деценијама, стављајући до знања свима у региону да је небо изнад Србије постало технолошки непробојно.

Оно што овај савез чини посебно другачијим јесте план за изградњу заједничке фабрике за ударне дронове у Војводини. Учешће од 49% за домаћи „Југоимпорт СДПР“ осигурава да Србија не буде само корисник, већ и власник знања и технологије.

За домаћу наменску индустрију ово је „инјекција“ која ће је лансирати у светску елиту. Србија тиме постаје производни хаб за Израел, пружајући му сигурну територију за развој технологија далеко од блискоисточних пожара, док заузврат добија приступ знању које се не може купити новцем, већ само стратешким поверењем.

Економски аспекти су подједнако важни, извоз српског наоружања у Израел порастао је невероватних 42 пута. То значи да су наше фабрике пуне посла, да се новац слива у домаћи буџет и да Србија гради репутацију државе која своју реч и испоруке поштује чак и у најтежим глобалним околностима.

Овај „челични фундамент“ трговине чини политички савез готово нераскидивим, јер интереси војно-индустријских комплекса две земље сада раде у савршеној синхронизацији, чинећи сарадњу отпорном на промене влада или пролазне политичке трендове.

Укључивање израелске управе „Малбаб“ у овај процес, иако изазива критике опозиције, заправо је најјача гаранција професионализма.

Израелска заштита технологија значи да ће српски војни објекти и подаци бити чувани по највишим светским стандардима, што Србију чини супериорном у обавештајном смислу. Кроз ово институционално увезивање, Србија престаје да буде само регионална држава и постаје структурни партнер глобалног играча. Ово је нови формат опстанка и јачања у 21. века, бити довољно снажан да кажеш „не“ уценама, јер иза тебе стоји технологија и савезништво које не познаје границе.

Софија Марић / Васељенска