Само ова земља са Балкана има шансу за улазак у ЕУ! Морају да клекну пред Бриселом, па ће добити утешну награду

Извесно је да ће Црна Гора бити следећа нова чланица ЕУ, а ако на лето на референдуму Исланд одлучи да поново затражи чланство и та држава може брзо ући у ЕУ. Евентуално заједно са Црном Гором.

Предлог о оснивању радне групе за израду нацрта приступног уговора ЕУ са Црном Гором био је на столу држава чланица дуго, али је било отпора, не толико због Црне Горе, већ због расправе о унутрашњим реформама у ЕУ, пише „Јутарњи лист“.

Најскептичније поводом ове одлуке о оснивању радне групе биле су Француска, Немачка и Холандија, али сада су на то пристале све земље чланице.

Ограничено право гласа за Црну Гору

Јутарњи лист тврди је из дипломатских извора ЕУ сазнао да су неке земље подржале ову одлуку уз разумевање да ће ЕУ, паралелно са израдом нацрта уговора о чланству Црне Горе, водити расправу о свим елементима будућег проширења и да ће и у овај уговор увести такозване „осигураче“, којима би нова чланица могла да буде санкционисана ако буде назадовала у поштовању темељних вредности ЕУ.

Исто тако, неке земље су подржале и идеју да се Црној Гори, као првој која би имала такозвани приступни уговор нове генерације, поставе одређена ограничења везана за право гласа у ЕУ у неком прелазном периоду.

Чланство Црне Горе у ЕУ, са тек нешто више од 600 хиљада становника, није никакав изазов, ни финансијски ни институционални. Заправо, улазак Црне Горе може послужити као доказ да је проширење могуће и реално.

Црна Гора као преседан

Али дипломате упозоравају да се коришћење чињенице да је Црна Гора мала, па се лако може „апсорбовати“ у ЕУ, као аргумент касније може користити против Украјине, јер је она готово 100 пута већа. Ипак, нема сумње да се величина земље кандидата ионако већ узима у обзир приликом израде процена утицаја проширења на садашње чланице.

У међувремену се појавила идеја о „обрнутом процесу проширења“, што значи да би земља била примљена у ЕУ са бројним ограничењима, а услове би наставила да испуњава након пријема у чланство. То је обрнуто од садашњег процеса у којем се вреднује испуњавање услова и, када се утврди да су испуњени, кандидат бива примљен. Ова идеја се појавила због Украјине у случају мировног споразума са Русијом.

Међутим, она није добила подршку међу земљама чланицама. Неке инсистирају на наставку садашњег модалитета, а друге траже да исти критеријуми важе за све кандидате, па да се у случају брзог пријема Украјине приме и све друге земље.

Идеја о „постепеној интеграцији“

Нешто озбиљнија је идеја о „постепеној интеграцији“, која се делимично и остварује. То је укључивање држава кандидата у што више области у ЕУ и пре чланства. Примери су учешће у програмима ЕУ, састанци и консултације ЕУ са кандидатима на нивоу министара, шефова држава или влада, укључивање у заједничке набавке, у пројекте у енергетском сектору, транспорту итд. Ипак, уз све идеје, процес се наставља према постојећим правилима док се она договором не промене.

Без обзира на све изазове, већина у ЕУ сматра да она мора ускоро да се прошири, за две, три или четири године, барем неким земљама кандидатима. Јер ако се то не догоди, онда ће се изгубити поверење у процес проширења, и све лепе речи о томе да је то стратешки интерес, да се тиме јачају европска безбедност и просперитет, више неће имати смисла.

Ало.рс