Многи у Србији не знају да ли су крштени: Црква има посебно решење за ову дилему

крштење

(фото:Профимедија)

Због комунизма многи људи који су одрастали у старој Југославији нису крштени, или је крштење обављено тајно, па данас нису сигурни да ли су тој Светој тајни икада приступили. У таквим случајевима, црква нуди три решења.

Старешина Саборног храма Светог Петра и Павла у Петроварадину, протојереј Благоје Катић, истиче да у ситуацијама када човек није сигуран да ли је крштен, црква води рачуна о сваком појединцу и његовој духовној потреби.

– Прво што треба урадити јесте проверити црквене књиге, где се чувају подаци о сваком крштењу – рекао је отац Благоје за „Религију“.

Како додаје, уколико из било ког разлога те књиге нису доступне или су уништене, следећи корак је контактирање могућих сведока – родбине, пријатеља или кумова – који би могли да посведоче о том светом чину.

Крштење се не понавља

Важно је знати да је Света тајна крштења непоновљива, па уколико нема сведока, свештеник обавља посебан чин како би верник могао да живи без сумње и духовног немира.

– Ако не може да се докаже да ли је неко крштен, а та особа није сигурна да ли је примила Свету тајну, свештеник обавља посебан чин. Тада, приликом чина крштења, свештеник изговара форму: „Ако ниси крштен(а), крштава се слуга Божији (име) у име Оца и Сина и Светога Духа“. Црква веома води рачуна о свим животним ситуацијама – објаснио је отац Благоје.

Ова посебна молитва, једноставна али дубоко значајна, пружа духовни мир онима који живе у недоумици.

Крштење представља свети темељ сваког хришћанина – чин којим се прима благодат Духа Светога и отвара пут ка вечној заједници са Богом.

24.седам

1 thought on “Многи у Србији не знају да ли су крштени: Црква има посебно решење за ову дилему

  1. Где су новинари истраживачи да испитају колико се Београђана, српског порекла, први
    пут крстло у педесетим годинама – у католичкој цркви“ у Београду и Н. Саду. Јер
    дотични су имали некрентнине на Јадрану па да би их сaчували „слали су крштенице
    Туђману“. Типичан пример je онa 80-то годишње бабa која се умешала међубукаче и
    руљу испред Ћациленда. Она и њен муж су власници хотела у Врасару он је Монтенегрин
    а баба је Београђанка. Пре криминалног Закона о приватизацији „њих пас није имао за
    шта да уједе“ а сада су милонери. Случајно их обоје познајем.

Comments are closed.