Српска листа у Великој Хочи и Ораховцу: млади остају упркос тешкоћама

Кандидаткиње обишле српске породице и положиле венце на спомен-обележја несталима.

Кандидаткиње Српске листе Верица Ћеранић и Јована Радосављевић обишле су данас српске породице у Великој Хочи и Ораховцу и, како су рекле, позитиван утисак на њих оставили су млади који су показали спремност да остану и живе на тим просторима.

„Данас обилазимо Велику Хочу и Ораховац и пре свега, били смо на спомен обележју убијенима и несталима, имали смо прилику да се сретнемо са породицама овде у Великој Хочи и Ораховцу и морам да кажем да оставља један потпуно позитиван утисак када се сретнем са младим људима који су одлучили да остану да живе овде, који су оформили породице и рађају децу и једноставно виде своју будућност овде“, казала је Радосављевићева, преноси ТВ Мост.

Како је додала, Велика Хоча је нестварно лепа и историјски много важна.

„Наши корени иду толико дубоко када је српски народ у питању и зато је посебно важно када видимо толико људи, посебно младих људи који осећају, желе да живе овде, стварају овде и да подижу своју децу баш овде“, рекла је Радосављевићева. Једна од породица коју су посетиле је и Миљковић, а члан те породице Маја Миљковић казала је да у неким ситуацијама буде заиста тешко живети тамо.

„Нарочито је тешко што се тиче деце и тих неких ствари око њих, али у суштини, наш народ, родбина, пријатељи овде су сви остали, посао, за сада је добро и надам се да ће тако и да остане. Што се тиче услова, дечица имају вртић, школу. Драго ми је што су дошли да нас обиђу, веома сам захвална због тога јер знамо да увек има неко ко мисли о нама“, рекла је Маја Миљковић.

Ћеранићева и Радосављевићева су обишле и породицу Витошевић из Ораховца, а током посете положиле су венце на Споменик киднапованих и несталих особа на подручју Ораховца у периоду од 1997-1999.

„Мени је посебно емотивно да будем у Великој Хочи, посебно данас када стојим овде испред 84 уклесана имена убијених и несталих Срба, као и из неалбанских заједница, а посебно овде зато што нас све ово не подсећа само на тугу и страдање, већ нас упућује и на достојанство, сећање и одговорност коју имамо да се истина о несталима расветли“, казала је Радосављевићева.

Како је додала, право на правду, право на истину је цивилизацијско право које следује свима и једино што остаје је борба да до те истине и правде у једном моменту се и дође, а у међувремену да се поштују жртве које и они који су преминули и они који се и даље воде као нестали, преноси Танјуг.

Политика