ЗДРАВКО ПОНОШ „ПАЛИ ТОПА“: Хронологија једне политичке конструкције

0
понош

Здравко Понош

Овај текстић, макар колико уводни пасуси не “мирисали” на то, настао је по сазнању да је Здравку Поношу, председнику неке од безброј странака у Србији, поводом његове објаве “на друштвеној мрежи Икс… у којој је, како наводи тужилаштво, први јавно изнео тврдњу да је против учесника протеста 15. марта 2025. године употребљен ‘звучни топ‘… полиција уручила позив за информативни разговор по налогу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду”, те да су припадници Управе криминалистичке полиције са њим обавили информативни разговор”.

Будући да историјска школа у Србији ни за црту није мрднула од правила која јој је 1879. године усадио Стојан Новаковић, разложним треба сматрати, нажалост, што и овдашњи обичан свет, и његови политичари, и они који себе радо зову интелектуалцима, и даље живе, делују и одлучују у складу са “знањима” израслим из оновремених историјских лажи.

На тој “науци” засновано је и саопштење “родољубивих Срба са Косова и Метохије”, окупљених у Народном покрету “Отаџбина”, од 26. априла 2013. године (https://fbreporter.org – Браћо Србски Спартанци…), “који предани и издани полако тону у ‘Велику Албанију’! Издајнички режим у Београду и његови полтрони у јужној србској покрајини уништавају Србију и одричу се свете србске земље. Поништавају 14 година борбе србског народа за опстанак и останак у склопу Републике Србије.

Нису нам могли ништа ни НАТО, ни КФОР, ни ЕУЛЕКС, ни КПС ни КБС, али нас уништише наши изроди. Предходни режим је преко Борка Стефановића почео велеиздајничке преговоре о поништењу Србије на Косову, а сада тај процес завршавају Томислав Николић, Александар Вучић, Ивица Дачић, Млађан Динкић, Александар Вулин и њихови послушници на КиМ. Водили су преговоре на погрешан начин, на погрешном мјесту и са погрешнима, а сада су договорили гашење Србије. Умјесто да бране Србе и Србију они помажу терористима да заживи њихова квазидржава на српској територији. Настаје још једна шиптарска вјештачка држава на србској земљи”.

А тај отаџбински Народни покрет (https://kossev.info/ko-је-kо-na-politickoj-sceni-srba-sa-kim-otadzbin/) “регистрован је у српском систему као удружење грађана. Његово језгро чине бивши чланови и симпатизери Демократске странке Србије коју је водио Војислав Коштуница, некада председник Савезне Републике Југославије, а данас само један од оних грађана Србије који живи повучено, ван фокуса јавности”. Нажалост, Војислав Коштуница томе Покрету није особита препорука јер се тај момак у србску националну политику разумевао само толико колико му је било потребно да часне, витешке    Србе који су током фашикратског “милосрдног анђела” (март-јун 1999) бранили Србију – поклони злочиначком хашком трабуњалу.

То је исти онај отаџбински Народни покрет који је почетком фебруара 2022. године (https://n1info.rs/vesti/pokret-otadzbinа-sа-kоsova-podrzao-ponosa-i-ujedinjenu-srbiju/) “обећао” да ће на управо заказаним изборима у Србији “подржати кандидата за председника Србије Здравка Поноша”, рођеног у околини Книна, момка коме се није дало, ко зна због чега, макар био и школован војник, да у време хрватских геноцидних радњи по Србској Крајини скокне до свога завичаја и стане у одбрану свога рођеног огњишта. (Није ли то жеља Народног покрета да себе препоручи као истога таквог “одбраниоца”?)

Таквом Народном покрету није сметало да 11. марта 2023. године (https://borbazaistinu.rs/srbi-sa-kim-vicic-odradio-nevidjen-cin-izdaje/), “формирање тзв. Народног покрета за одбрану Србије од стране њеног председника” представи као “врхунац безобразлука, непристојности, цинизма и лицемерја”, чин којим се Александар Вучић не само “одрекао јужне српске покрајине”, већ и “да би свом народу бацио прашину у очи он формира некакве покрете за одбрану Србије само се не зна од кога”.

Иначе, исти тај Народни покрет известио нас је крајем јула 2020. године да је “против сваког ратног сценарија али и против потписивања сепаратног споразума и капитулације. Не треба журити, време ради за нас а не за Албанце. По свакаквом праву и нашем Уставу и међународном праву КиМ је део наше територије. И Косово данас ништа не кошта Србију за разлику од периода пре 99. године када је Србија плаћала комплетно здравствено и просветно осигурање и Србима и Албанцима”.

Кад је већ тако, Народни покрет подсетио је грађане Србије (19. јуна 2023 – https://bprbazaistinu.rs/rosu- danas-hara-hapsi-tice-i-maltretira-srbe-to-nije-moglo-da-se/) да “пре доласка на власт Александра Вучића”, РОСУ полиција није могла да “хара, хапси, туче и малтретира Србе”, да “нажалост, оно што не можемо да пренебрегнемо јесте да је за садашњи тежак положај Срба на КиМ кривац управо председник Србије Александар Вучић”, да је “наопака, антисрпска и антидржавна национална политика Александра Вучића проузроковала егзодус Срба са севера јужне српске покрајине”, да “чега се год овај владар дочепао то је упропастио”, да и у “садашњем времену прогона Срба ‘Српска листа’ и даље борави у сепаратистичкој скупштини у Приштини а самозвани министар Ненада Рашић подржава све прогоне које Аљбин Курти врши нада српским народом. Уосталом од квислинга друго и не може очекивати”, те да је “једини лек за невоље Срба на Косову и Метохији одлазак Александра Вучића са владарског трона. Јер у историји српске државе није било владара који је тако безочно издавао српске националне и државне интересе као што то ради Александар Вучић”.

Тиме исти тај Народни покрет “оверава” своје “откриће” (https://borbazaistinu.rs/np-otadzbina-situaciju-na-kim-moze-da -sredi-jedini-raspisivanje-/) да, “нажалост, ни Срби на Косово и Метохији а ни српска држава немају будућност док овај диктатор не оде са политичке сцене. Оно што може да се примети да ово насиље и тортура које Аљбин Курти примењује на северу КиМ иде у прилог Александру Вучићу јер се тиме скреће пажња са оправданих протеста Београђана због антидемократске и криминално-корупционашке владавине председника Србије”.
А онда, 5. фебруара 2024. године, уз подсећање на понешто од довде реченог,    написах краћу поруку Народном покрету Срба са Косова и Метохије “Отаџбина” – посредовањем косовскомитровачког часописа “Лестве србске” јер “покретној” електронској адреси не могох ући у траг:

“Господо Отаџбинци,
Сасвим ненамерно натрчах на саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије ‘Отаџбина’ (https://direktno.rs/izbori- 2022/396495/pokret-otadzbina-zdravko-ponos-ujedinjena-srbija-izbori.html) од 5. фебруара 2022. године ‘да ће на изборима 3. априла подржати кандидата за председника Србије Здравка Поноша    и листу коју предводи Мариника Тепић’.

Овде на Маринику не вреди трошити иједну реч, а за Поноша довољно је рећи да као официр школован и на терет србскога света, доцнији несрбски генерал упрегнут у протесте познате као ‘насиљем против Србије’, није имао петљу да у време хрватских геноцидних радњи по Србској Крајини скокне до свога завичаја и стане у одбрану свога дома и свога рођеног огњишта. Јесте да је то он, као ‘личност 2006. године’, оправдао признањем да, ‘када је реч о распаду Југославије и почетку ратова 1991, ја лично сам био потпуно неприпремљен за то. Данас се често чује: видело се, знало се… Ја нисам знао. Нисам могао да верујем у то што се дешава… Морам да признам да сам почетком деведесетих размишљао и да одем из земље, као многи млади људи у то доба’ – око триста хиљада (300.000) њих називаних “најкреативнијим” делом србскога друштва…

Све то подсетило ме је да сам у више наврата наилазио на ваша саопштења о невољама којима су изложени косовско-метохијски Срби – она из ранијега времена пажљиво сам читао, а преко ових “свежијих” само сам претрчавао (укључујући и ово последње, на сајту ‘Између сна и јаве’ објављено 4. фебруара, под насловом “Нико није урадио више од Вучића за албанску ствар”) -, па ослањајући се на искуство стечено на другој страни, са стварањем Србске Крајине и деловањем неких незнавених њених челника, чини ми се корисним да вашу пажњу, ако вам је до тога уопште стало, скренем на свега једну појединост.

На стварни смисао ваших саопштења.

Само ваши искази да ‘за албанску ствар нико више до сада није урадио од Александра Вучића који им је фактички заокружио државност јер без његове помоћи то нису могли’, те да ‘Србија ћути (јер) је на њеном челу криминални и аутократски режим Александра Вучића’, безрезервно упућују на констатацију да све што чините, чините ‘у корист’ србске несреће: оправдавате све поступке Албина Куртија, а разне западне квинте и флинте подстичете да смишљају и ‘производе’ све употребљивије геноцидне радње против србског народа, по правилу да, ако су већ Срби против Државе Србије, онда их у томе треба свесрдно подржати.

Штета је што не знате да је исти тај фашикратски Запад (од кога, ваљда, очекујете помоћ, још средином 1991. године, изјавом ондашњег француског председника Митерана о увођењу ‘наддржавних и наднационалних норми’ за решавање ‘спорова’, признао да међународно право више не постоји, те да може радити што му се прохте.

И штета је што не знате барем толико да којекакви ‘западњаци’ још од краја 9. века отворено делују против    Срба (србско племе су и Руси) као твораца људске цивилизације, било крсташким ратовима по ватиканским инструкцијама (можда сте случајно пропустили да сазнате како је папа Јован Павле Други, августа 1992. године тражио од Северноатлантског савеза и Западноевропске уније да поведу крсташки рат против Срба), било Марксовим уверењем (и манифестним упутством о уништењу Срба и Руса и њиног православља) да би Европа постала срећна тек ако би ‘физички било могуће извући Србију на дебело море и тамо потопити’.

Да не помињемо Сцилу и Харибду у приповести о Одисеју.

А ако знате ишта од тога, онда су утолико штетнија ваша саопштења о (не)приликама у којима се, не од јутрос, налазе не само косовско-метохијски Срби, већ цео србски род”.

Укључујући и оно којим је Отаџбински покрет предложио Здравка Поноша за председника Србије – макар тада и не знао да ће исти тај Здравко Понош као високошколован војник “испалити” гатку (да не кажемо: лаж) о “звучном топу”.

Као саставни део споља замишљеног плана о рушењу уставног поретка у Земљи Србији и свега онога што би томе следило – нестанку србскога рода.

Илија Петровић / Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *