Нокаут због фајронта: Без посла и до 64 хиљаде људи у ресторанима и кафићима

Чак 64 хиљаде људи повезаних са угоститељством могло би да остане без посла у Београду ако се у наредним недељама затегну мере за сузбијање вируса корона. На то упозорава Удружење ноћних барова и клубова, које је затражило хитно формирање радне групе са Владом Србије и обраћање свог представника Кризном штабу, како би спречили „нокаутирање“ бранше.

То упозорење односи се, пре свега, на скраћивање радног времена, што би, према тврдњама Удружења, затворило велики број ресторана, клубова и кафића, који већ седам месеци не послују пуним капацитетом и додатно смањило обим рада, због чега би без посла могли да остану конобари, бармени, кувари, достављачи, радници обезбеђења…

„Нокаут“ за клубове, ресторане и кафиће

Председник удружења ноћних барова и клубова Миша Релић истакао је за Спутњик да зимски клубови практично нису радили од половине марта до пре неколико дана, али да су све време плаћали ренту, чак и у јуну и јулу, када им рад није био дозвољен, а која је само за време ванредног стања била смањена на половину укупног износа.

„Све време нам стижу рачуни за зимске објекте, а Град се понаша као да је ситуација нормална и кажу нам да се прилагодимо. Постављам питање, како ноћни клуб који ради од 23 сата до пет ујутру и прима 400 људи на исто толико квадрата, може да се прилагоди да ради од 15 до 21 сат или од 19 до 23 сата са четири пута мање гостију, а са мање-више истим трошковима? Не можемо тако да радимо“, изричит је Релић.

Удружење се још у јуну држави обратило за помоћ, када су им обећани брзи и повољни кредити за отплату дугова. Од тада, кажу, кредит је од 85 чланова Удружења одобрен само једном, а добио је тек четвртину од тражене суме.

„Већ сада смо на коленима. У стравичним минусима смо. У односу на исти период прошле године, пазари клубова смањили су се за 80 одсто. Када помислите да су трошкови просечног клуба око 65 одсто онога што се оствари током ноћи, то значи да смо 40 одсто у минусу“, истакао је Релић

Отписивање трошкова као решење
Осврћући се на минималце које је држава раније исплаћивала као помоћ привредницима, наш саговорник каже да је то помогло онима који су имали пад пазара од 30 до 50 одсто, попут ресторана и кафића, али да су клубови који нису радили, тиме добили само нове дугове у виду доприноса.

„Пошто већ не можемо да радимо, не можемо да примимо више од 25 одсто капацитета клуба нити да имамо нормално радно време, зар онда није правично и нормално да нам се укину сви трошкови које имамо, а које држава може да укине? Зар није нормално да се отпишу сви доприноси да наши радници не би остали без социјалног и да бисмо могли да опстанемо? Ми не можемо то да платимо“, напоменуо је Релић и додао да би гашење клубова утицало и на туризам.
Он је подсетио да je у Новом Саду, за време ванредног стања, дат попуст од 80 одсто на све градске ренте, који је од августа смањен на 50 одсто, али ће трајати до Нове године.

Стефан Ђурић / Спутњик