ЕКСКЛУЗИВНО: ПРЕДАТА ИНИЦИЈАТИВА ЗБОГ СУМЊЕ НА ПЛАГИЈАТ БОЈАНА ПАЈТИЋА!

Делови научног рада професора Бојана Пајтића показују изразита подударања са раније објављеном британском публикацијом, док поређење других његових чланака отвара сумње на вишеструко рециклирање сопствених текстова, пише у иницијативи за покретање поступка за утврђивање неакадемског понашања професора Бојана Пајтића коју је данас званично предао истраживач на Филозофском факултету у Београду Ђорђе Вукашиновић.

Иницијатива је упућена Етичкој комисији Правног факултета Универзитета у Новом Саду, којом се тражи покретање поступка за утврђивање евентуалног неакадемског понашања редовног професора Бојана Пајтића.

У документу се изражава сумња да су у његовом раду „Еколошка одговорност“, објављеном 2011. године у Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, преузети делови публикације британског часописа “Strategic Risk” без одговарајућег навођења извора.

ИСТЕ БРОЈЕВИ, ИСТИ РЕДОСЛЕД, ИСТИ ТЕКСТ

Најупадљивији пример односи се на еколошку катастрофу у руднику Болиден у Шпанији.

Британски водич наводи да је пуцањем бране ослобођено око пет милиона кубних метара токсичног материјала, да је загађено 40 километара река, да је страдало готово 40 тона рибе, око 5.000 гусака и 20.000 водених птица. Санација је захтевала уклањање 12 милиона тона контаминираног земљишта, док је укупан економски губитак процењен на око 400 милиона евра.

У Пајтићевом чланку појављује се практично исти низ података, истим редоследом и у веома сличној језичкој конструкцији. Након тога пренет је и закључак да је Шпанија, под утицајем тог инцидента, усвојила најстрожи приступ примени европске Директиве о еколошкој одговорности. Упоредни приказ тих формулација налази се на другој и трећој страни иницијативе.

Подударност се, дакле, не своди на једну општепознату чињеницу. Поклапају се избор више специфичних статистичких података, њихов распоред, наративни ток и закључак изворног аутора.

ПРЕВЕДЕНЕ И ПРЕПОРУКЕ ОСИГУРАВАЧИМА

У иницијативи је издвојен и део о избору осигуравајућег друштва.

“Strategic Risk”препоручује да осигуравач има стручњаке за екологију, да може брзо реаговати на сложене еколошке захтеве и да покаже дугорочну посвећеност тој области.

Код Пајтића се појављује готово исти низ: осигуравајуће друштво треба да има „одсек за екологију“, да буде способно да „промптно“ одговори на еколошке тужбе и да покаже дугорочне обавезе према заштити животне средине.

Сличности су пронађене и у приказу британског права: почетак примене прописа 1. марта 2009. године, проширење заштите на подручја од посебног научног интереса и правило о солидарној одговорности више оператера.

Кључно питање јесте зашто публикација Strategic Risk-a није наведена као извор у спорним деловима рада из 2011. године. Уколико је страни текст преведен или веома блиско парафразиран, није довољно цитирати само европску директиву или друге прописе, јер су избор примера, статистика, структура и закључци садржани у конкретној публикацији.

СУМЊЕ НА ЧИТАВ НИЗ АУТОПЛАГИЈАТА

Анализа других Пајтићевих публикација отвара и питање поновног коришћења сопствених ранијих текстова без довољно јасног самоцитирања.

У чланку „Однос уговора о јемству и сродних института привредног права“ из 2015. године понављају се историјски увод, дефиниција јемства и теоријски оквир рада „Јемство у српском и упоредним правним системима“ из 2014. године.

Рад „Банкарска гаранција у српском и европским правним системима“, такође из 2015. године, понавља значајан део структуре, извора, цитата и правних теза из претходног чланка о јемству и сродним институтима. Нови материјал постоји, али граница између претходно објављеног и новог садржаја није јасно означена.

Слична преклапања уочена су између рада о фидуцијарном преносу својине из 2017. године и чланка о фидуцијарном обезбеђењу из 2012. године. Поново се појављују исте централне теме: раздвајање правне и економске својине, однос према забрани lex commissoria, предности за повериоца и дужника и потреба законског уређења фидуције.

Код еколошких тема, чланак из 2019. године „Правна заштита од штете настале загађивањем животне средине“ веома блиско понавља теоријски оквир рада из 2015: превенцију, објективну одговорност, еколошку тужбу, начело „загађивач плаћа“, европску директиву и ремедијацију.

Посебно озбиљно питање отворено је код коауторског рада из 2025. о Европском суду за људска права. Значајни делови тог рада представљају превод или блиску прераду коауторског чланка из 2022. године, али је у међувремену промењен састав аутора. То отвара не само питање аутоплагирања већ и питање коме припадају првобитно написани делови и да ли је ранија коауторка дала сагласност за њихово поновно објављивање.

САМО 13 ЦИТАТА НА RESEARCHGATE

Додатну пажњу привлачи и скромна видљивост Пајтићевих радова у јавно доступним академским базама.

Његов ResearchGate профил тренутно приказује 15 научних радова и свега 13 цитата што је веома мало за професора Универзитета и потврђује да се Пајтић не бави научним радом.

Пајтић је на званичном сајту Правног факултета у Новом Саду наведен као редовни професор Катедре грађанскоправних наука.

ПАЈТИЋУ ОДУЗИМАЈУ ПРОФЕСУРУ?

Према наводима неформалних извора уколико се утврди неакадемско понашање Бојана Пајтића пред органима Правног факултета у Новом Саду могуће је да изгуби статус редовног професора.