Невиђена срамота! После истраживања пензионери постали мета бруталног говора мржње

0
бака пензионери

(Фото: Shutterstock)

Резултати јунског истраживања јавног мњења изазвали су бројне реакције на друштвеним мрежама, док су поједине објаве усмерене према пензионерима изазвале осуде.

Према резултатима истраживања јавног мњења које је у јуну спровео Спринт Инсигхт, око 800.000 пензионера подржава политику председника Србије Александра Вучића, што, према наводима из истраживања, чини приближно половину његовог бирачког тела.

Како преноси Нова С, истраживање показује и да старији грађани у већој мери верују да српска економија напредује, чак и када се суочавају са тежом личном економском ситуацијом.

Поједине објаве блокадера садржале позиве на искључивање пензионера из политичког живота, као и друге увредљиве поруке, што је изазвало оштре реакције.

Полемике због објава на друштвеним мрежама

Аутор изворног текста оцењује да овакве поруке представљају говор мржње према најстаријим грађанима и наводи да су се у појединим објавама користили изрази којима се пензионери вређају и омаловажавају.

Даље се износи став да оваква реторика није у складу са порукама о демократским вредностима које део учесника протеста заступа у јавности.

Аутор такође наводи да су пензионери део друштва чији се политички ставови, према његовом мишљењу, заснивају на животном искуству, те да их због тога није оправдано дискриминисати или оспоравати њихово право да учествују у политичком животу.

У тексту се истиче и да право гласа припада свим пунолетним грађанима под једнаким условима, без обзира на животну доб.

Објављени резултати истраживања отворили су нову расправу о политичким преференцијама пензионера и начину на који се о њима говори у јавном простору, посебно на друштвеним мрежама.

Политичке расправе у Србији последњих година често се воде и на друштвеним мрежама, где се, поред различитих политичких ставова, неретко могу видети и увредљиве поруке усмерене према појединцима или одређеним друштвеним групама, што додатно продубљује политичке поделе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *