Србија има веома висок потенцијал у роботици и ВИ

У Србији је ових дана одржана Конференција „Дани Обједињеног института за нуклеарна истраживања у Србији” поводом прве званичне посете директора овог института, али и најаве интензивније сарадње између наше земље и овог међународног научног тела са седиштем у руској Дубни. Институт у Дубни је основан 1956. године и обухвата 15 држава чланица, пет држава придружених чланица, три партнерске државе, више од 800 партнерских истраживачких организација и универзитета из више од 60 земаља и међународних организација. Србија је придружена чланица овог института од 2007. године.

У разговору за „Политику” академик Григори Трубников, директор Обједињенoг института за нуклеарна истраживања (ЈИНР), наглашава да се фокусирају на коришћење нуклеарне енергије за медицинска истраживања, онколошке дисциплине, али и екологију и биотехнологију и открио да тренутно сарађују са више од 10 институција из Србије. Он је нагласио да је отпочела сарадња у областима роботике и вештачке интелигенције, у чему, по његовом мишљењу, Србија има изузетне потенцијале, а циљ им је да наша држава постане стална чланица Института.

Које области истраживања тренутно нуде највећи потенцијал за јачање сарадње са српским научним институцијама?

Главне области наше сарадње су радиобиологија, биомедицина, вештачка интелигенција (ВИ) и рачунарство за велике податке. Посебно је велики део рада повезан са нуклеарном медицином – дијагностика и лечење онколошких болести. Још једна веома интересантна област сарадње је екологија, укључујући биомониторинг, проучавање загађења воде, ваздуха и земљишта, као и пољопривредне технологије. Сматрамо да Србија има веома висок потенцијал у роботици, вештачкој интелигенцији и аутоматизацији индустријских процеса.

Како млади истраживачи из Србије могу да се укључе у пројекте Института и које су им могућности за обуку и професионални развој доступне?

Институт нуди богат избор програма за студенте. Посебно, српски представници су већ учествовали у Међународној студентској пракси – прилици да се упознају са нашим институтом и спроведу истраживање на његовим главним експерименталним постројењима уз менторство квалификованих стручњака. Други истакнути програми су „Start” и „Interest”, који отварају могућности за потенцијално запослење у ЈИНР-у.

Какo бисте оценили досадашњу сарадњу између института на чијем сте челу и Србије и шта сматрате њеним најзначајнијим достигнућима?

Од потписивања првог међувладиног споразума 2007. године, стотине српских истраживача и студената учествовале су у заједничким научним пројектима у Дубни и нашим државама чланицама. На сваке две или три године, заједнички координациони комитет обнавља сарадничке научне пројекте у којима учествује око 100 српских научника.

Колико је овакав вид међународне сарадње важан за унапређење научних истраживања?

Само у последњих 20 година неколико хиљада студената и истраживача дошло је у Дубну, унапредило своје професионалне вештине и вратило се да унапреди и ојача потенцијал својих матичних земаља. Институт организује и прекограничну сарадњу. На пример, Србија, Бразил и Казахстан се повезују са другим земљама преко Дубне. Поред тога, част је видети неке од наших јерменских или вијетнамских колега како раде у Европи, Египту или Казахстану. Надам се и верујем да доприносимо науци сваке земље.

Каква су Ваша очекивања од прве посете Србији и какав ће утицај, по Вашем мишљењу, конференција „Дани ЈИНР-а у Србији” имати на будућу сарадњу?

То представља доказ снажног пријатељства, дубоког међусобног поштовања и заједничке посвећености даљем јачању и проширењу нашег научног партнерства.

Политика