ПОРЕЗИ САСЕКЛИ 100.000 ФРИЛЕНСЕРA: Књиговође трљају руке након упозорeња слободњацима из Србије

ПОЈЕДИНИ нису знали, а неки су свесно рачунали на тромост порезника. Различити су мотиви и околности због којих многи грађани Србије, којима лежу уплате из иностранства, на њих нису платили порез. Недавно упозорење Пореске управе да сами то регулишу, пре него што их они ухвате, узнемирило је већину од вероватно и 100.000 “слободњака” који раде “на даљину”.

Чињеница је да ће ових дана књиговође имати више посла. Приходе из иностранства обвезник треба сам да обрачуна, што је у пракси – немогуће.

– Висина пореза и доприноса зависи од врсте прихода, да ли је ауторски хонорар или уговор о делу, од тога да ли је запослен или не – објашњава нам Ђерђ Пап, потпредседник УО Удружења пореских саветника. – Читав је низ разлика, од стопа до дозвољеног одбитка. Према мом прорачуну, када се све узме у обзир, обавезе се крећу од 29,5 до 80 одсто. У случају хонорара одбитак иде од 34 до 50 одсто. Код уговора о делу он је 20 одсто.

Када је реч о уговорима о избегавању двоструког опорезивања, сам обвезник мора да зна да ли га са државом, из које стижу средства, наша земља има или не. Најчешће се порези плаћају по месту боравка онога који приходује. Значи да највећи број њих, пошто су грађани Србије, морају да плаћају обавезе у нашој земљи. У случају држава са којима немамо овакав уговор, постоји опасност двоструког опорезивања.

Међу онима који нису били свесни да на занемарљив приход од хобија морају да плате порез је и Милан Л. из Београда. Аматерски се бави фотографијом и током последњих пет година продавао их је разним агенцијама.

– Све укупно сам зарадио око 350 долара – каже Милан Л. – Искрено, када сам први пут подигао новац са “Пејпала”, питао сам у банци да ли имам неке обавезе. Питали су да ли је тамо плаћен порез, а пошто јесте, уверили су ме да не може два пута да се плаћа. Тиме се више нисам бавио. Сад, изгледа, да ипак можда морам да платим, и то уназад.

Милан Л. наглашава да му ни то није највећи проблем, већ чињеница да сам не зна да обрачуна порез, а књиговођу би морао да плати стотинак евра. Фактички, остао би без икакве зараде, а можда чак и – дужан!

Да Милан то неће моћи сам, уверен је и порески саветник. Чињеница је да се, без помоћи стручњака, ова пореска формула не да поставити, нити решити. Зато им и није јасно зашто се људи који зарађују у иностранству нису боље распитали.

– Неки људи зарађају мале износе и можда не би било лоше да се размишља о неопорезивом месечном износу, како они који примају од 100 до 200 евра не би плаћали порез – каже Ђерђ Пап. – Ми такво решење сада немамо. Ово није најоптималнији модел плаћања. Постоје други модели који су порески повољнији.

Порезници чекају да се фриленсери сами јаве. Онима који наставе да их игноришу, прете казне. За ситније прекршаје новчане, а у случају пореске утаје и – затворске.

– Ко за остварене приходе не поднесе пореску пријаву казниће се новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара – кажу у Пореској управи. – За кривично дело пореске утаје одговарају они који, у намери да потпуно или делимично избегну плаћање пореза, дају лажне податке, или их прикривају. Ако износ обавезе чије се плаћање избегава прелази милион динара, казниће се затвором.

РАЗЛИЧИТЕ ОСНОВИЦЕ И СТОПЕ

ПОРЕСКА основица је бруто приход умањен за нормиране трошкове чија висина зависи од врсте уговора, односно врсте прихода које је то лице остварило, објашњавају у Пореској управи. Стопа пореза је 20 одсто. Обрачун доприноса зависи од тога да ли је особа осигурана по основу запослења. Уколико јесте, обрачунава се допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 25,5 одсто. И уколико није, плаћа допринос за здравство по стопи 10,3 одсто.

Ако приходи из иностранства имају третман зараде, пореска основица се умањује за месечни неопорезиви износ. Пореска стопа износи 10 одсто. Обрачун доприноса је исти као у првом случају, само што плаћају и осигурање за случај незапослености по стопи од 0,75 одсто.

НОМАДИ

СРБИЈА има амбицију да постане омиљена дестинација дигиталних номада. И они, међутим, морају да плаћају порез.

– Дигитални номади, уколико се региструју као предузетници или друштво ограничене одговорности, имају повољоности – каже Ђерђ Пап. – То је предвиђено недавним изменама закона. Свакако плаћају порез, али када уђу у систем, имају одређене олакшице.

Новости