ПАЛЕ СВЕ МАСКЕ! Ђокић жели да води блокадере, мења ли правила за избор ректора да припреми наследника и задржи Универзитет као ослонац будућих блокада?
Фото: ( Ata images )
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић потврдио је да је прихватио позив да буде на такозваној студентској листи, чиме су његове политичке амбиције, о којима се већ дуже говори у јавности, добиле и конкретну потврду.
Ђокић је у интервјуу за недељник „Време“ изјавио да су га студенти питали да ли би желео да буде на њиховој листи и да је на тај позив одговорио потврдно.
– Студенти су ме питали да ли бих хтео да будем на листи и ја сам потврдно одговорио – рекао је Ђокић.
На питање да ли је спреман да буде и носилац листе, Ђокић је одговорио да би му то представљало част и да је спреман да прихвати уколико студенти процене да може да помогне.
– Част ми би била да будем на студентској листи и, ако студенти сматрају да могу да помогнем, ја ћу то прихватити – навео је.
Овакве изјаве отвориле су питање његовог даљег останка на функцији ректора Универзитета у Београду, будући да је сада јавно потврдио спремност за непосредан политички ангажман.
Међутим, на питање да ли би напустио место ректора уколико постане народни посланик, Ђокић није дао конкретан одговор.
– Видеће се да ли ће и када доћи тај тренутак. Може да буде пре, а можда и после завршетка мог ректорског мандата – навео је Ђокић.
Истовремено са његовим све отворенијим ангажманом на страни студената у блокади, у јавности се води полемика и о предложеним изменама Статута Универзитета у Београду и начину на који би оне могле да утичу на будући избор ректора.
Према наводима који су се појавили у медијима, предложена је измена члана 32. став 3 Статута, тако да би уместо формулације „најмање једну трећину“ стајало „већину“. Критичари овог предлога сматрају да би таква промена могла да повећа утицај Сената приликом избора кандидата који би потом били упућени Савету Универзитета.
Ђокић је, образлажући предложене измене, навео да би се на тај начин „јасније исказала воља Сената“, а поступак избора учинио „ефикаснијим, легитимнијим и демократичнијим“.
Управо је то образложење изазвало додатне реакције, будући да је и сам Ђокић изабран према постојећим правилима, па његови критичари постављају питање због чега се правила мењају управо сада, у тренутку када је потврдио и сопствене политичке амбиције.
На читав случај реаговала је и председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, која је оценила да се правила покушавају прекројити у складу са политичким интересима блокадера.
– Оптуживали су Вучића да ће зарад останка на месту председника мењати Устав. Није желео да се Устав мења, а политичар Ђокић, вођа блокадера, мења Статут БУ како би блокадери могли да добију поново „свог“ ректора – навела је Брнабићева.
Она је оценила да се Статут мења тако да убудуће нико не би могао да постане ректор на исти начин на који је то успео сам Ђокић, оптужујући блокадере да правила прилагођавају сопственим интересима.
Ђокић је први пут изабран за ректора Универзитета у Београду у јуну 2021. године, док му је нови мандат поверен у мају 2024. Његов актуелни трогодишњи мандат истиче 2027. године.
Након његовог јавног признања да је прихватио позив за студентску листу, питање политизације функције ректора добија нову тежину. Ђокић сада више није само универзитетски функционер који пружа подршку студентима у блокади, већ човек који отворено потврђује спремност да се нађе на њиховој изборној листи, па чак и да је предводи.
Зато остаје отворено питање може ли се истовремено наступати као ректор највећег универзитета у земљи и припремати за активну политичку улогу, док се у истом периоду предлажу измене правила која ће одредити начин на који ће се бирати будуће руководство Универзитета.
