Хрвате боли Вучићева независна политика: У Паризу у првом реду, у Кијеву без потписа на декларацији

Бивши шеф хрватске дипломатије Миро Ковач признао да Француска Србију види као важног партнера на југоистоку Европе и да место Александра Вучића у првом реду у Паризу није било питање протокола, већ јасна политичка порука

У делу хрватске јавности не престају анализе јачања међународног положаја Србије и спољнополитичких потеза председника Александра Вучића, који успева да одржи односе са водећим западним силама, а да истовремено не одустане од самосталног одлучивања и традиционалних партнерстава Београда.

О томе је у студију телевизије Н1 говорио бивши министар спољних послова Хрватске Миро Ковач, који је признао да Француска Србију види као важног партнера на југоистоку Европе и да је управо то био један од разлога због којих је Вучић током боравка у Паризу добио место у првом реду.

„Француској је занимљиво да Србију има као партнера на југоистоку Европе. И то је један од разлога за то лепо пласирање господина Вучића тамо у први ред”, рекао је Ковач.

Он је указао да председник Србије није послао припаднике Војске Србије да учествују у дефилеу на Јелисејским пољима, али да то није утицало на почасти које су му указане у француској престоници.

„Он јесте председник републике, али он није чак ни своје трупе послао да дефилују на Јелисејским пољима. И опет је добио место у првом реду”, приметио је бивши шеф хрватске дипломатије.

На питање водитељке да ли је такав распоред био искључиво ствар протокола, Ковач је одговорио да је реч о много важнијој политичкој поруци.

„Протокол је мало више од тога. Госпођо Кљенак, протокол је политика”, поручио је Ковач.

Како је објаснио, одлука домаћина о томе где ће се налазити одређени државник представља инструмент спољне политике и начин да се пошаље јасна порука о значају који се придаје тој земљи и њеном лидеру.

„Протокол је инструмент политике на унутрашњем политичком и спољнополитичком плану. Где ће ко сести, ако ја то одређујем, ја тиме шаљем поруку. Значи, интересантно је Французима да имају Србију као партнера”, навео је Ковач.

Његове речи показују да је и у Загребу све теже оспорити чињеницу да је Србија, захваљујући политици коју води њено државно руководство, постала незаобилазан политички, економски и безбедносни фактор на Балкану.

Посебну пажњу Ковач је посветио Вучићевој способности да сарађује са Западом, а да Србија при том не прихвата сваки политички захтев који јој се испостави и не одустаје од слободе у вођењу спољне политике.

„Александар Вучић очито сада показује шта он жели. Он жели да уђе на свој начин, са што мање трошкова, у тај европски мејнстрим, а да га се што мање дира. Да задржи ту једну слободу спољнополитичких оријентација, и то му се допушта. Видите, и то му се допушта”, рекао је Ковач.

Бивши хрватски министар као пример је навео и Вучићев одлазак у Кијев. Председник Србије учествовао је на међународном скупу, али није потписао завршну декларацију чији поједини делови нису били у складу са државним интересима и спољнополитичком позицијом Београда.

„Дошао је у Кијев, па су се Руси изненадили и било је коментара у Русији на то, али није потписао декларацију”, навео је Ковач.

Тако је, према признању некадашњег шефа хрватске дипломатије, Вучић успео да буде примљен у првом реду у Паризу, да разговара са најважнијим европским лидерима, да оде у Кијев, али и да одбије да својим потписом подржи документ који би Србију сврстао против њених традиционалних партнера.

Истовремено, Србија развија односе и са Сједињеним Америчким Државама, али без напуштања политике војне неутралности и без аутоматског прихватања сваког захтева који долази из западних центара моћи.

Управо таква позиција Београда очигледно изазива све већу нервозу у Хрватској. Док се у Загребу годинама тврдило да ће Србија због своје независне политике остати изолована, Вучић је у Паризу добио место у првом реду, у Кијеву је одбио да потпише спорну декларацију, а Србија је наставила да разговара и са Европом, и са Америком, и са својим традиционалним савезницима.