ОЖИВЕО НЕКАДАШЊИ МАНАСТИР ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ВЕКА: Свете литургије поново у средњовековној Намасији
Фото: ( Новости )
У некадашњем средњовековном манастиру Намасија изнад Забреге у кањону реке Црнице, а данас заштићеном споменику културе, после 400 година поново је служена литургија, које ће убудуће бити сваког петка и суботе, као и великим праволавним празницима, како би ова српска светиња поново постала место окупљања и молитве.
Овај велики догађај, организован уз благослов митрополита браничевског Игнатија, окупио је не само госте и вернике из параћинске општине већ и бројне поштоваоце богатог културно-историјског и духовног наслеђа тог краја. Уз више свештеника и јеромонаха, првој литургији присуствовала је и мати Јелена са сестринством, игуманија манастира Жиче, док су у недељу на лицу места биле и монахиње из Лешја.
Владан Вучковић, директор параћинске Туристичке организације и један од ентузијаста из забрешког Друштва „Петрус“, које се годинама ангажовало на одржавању овог манастирског комплекса и његовој заштити, објашњава да постоје историјски извори који сведоче о монашком животу у овом манастиру и када је он замро.
– У турском дефтеру из 1536 године, на основу пописа после пада Србије под турску власт, бележи се да је овде, у Намасији, живело осам калуђера, четири у манастиру Огњена Марија и исто толико у Светом Јовану. У том дефтеру писало је, а Срби превели, да „градине и лојза које раде калуђери нико не сме да дира, а воденица је ослобођена ушура“. Манастирска воденица се налази горе на кривини, и данас се види та јаруга. Градина је башта, а лојзе виноград, тако да је очигледно да су манастири Раваница и Намасија уживали велики углед код турских султана.
Вучковић додаје да се касније, у другом турском дефтеру из 1583. у Намасији помињу четири калуђера, док је почетком 17. века у дефтеру из 1613. године из крушевачког санџактата записано „да ниједна црква у кањону Црнице не поје“. А то значи да се литургије више нису служиле. Отац Хризостом, родом из суседне Ћуприје, добио је благослов владике да крене у обнову Намасије, а како је најављено, света литургија ту ће бити служена сваке суботе, недеље и православним празницима.
Поновно успостављање богослужбеног живота на овом светом месту није само велики верски догађај већ има огроман значај за очување духовности, културног идентитета и историје целе Петрушке области. Верује се да је манастир Намасија подигнут у другој половини 14. века, кад и Раваница, и један је од десетак средњовековних светиња у клисури Црнице чији се остаци и данас ту налазе, због чега се овај крај назива Малом Светом гором.
Изградња овог манастира везује се за војводу Црепа или за монахе са Хиландара, а Црква је посвећена Светом Николи.
Током осме деценије прошлог века манастирски комплекс је у целини археолошки истражен, а пронађени остаци су конзервирани. Данас је под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја у склопу заштићене споменичке целине Петрушке области.Постоји пројекат рађен по условима Завода за заштиту споменика културе Крагујевац за градњу цркве на старим темељима. Чека се сагласност, као и одобрење „Србијашума“, чија је парцела, рекао је за „Новости“ Вучковић.
Намасија се налази на левој обали и оштрој кривини реке Црнице неколико стотина метара изнад последње куће у Забреги, у нетакнутој природи, тако да се до ове древне светиње не може аутомобилом већ само пешице.
Ипак, захваљујући мештанима који годинама о том месту брину, односно Друштву „Петрус“, саграђена је стаза са заштитном оградом, тако да је прилаз потпуно безбедан
Новости
