Напали Вучића због обећања да се „Олуја” Србима више неће поновити

Док су саговорници из Београда и Угљана омаловажавали обележавање страдања Срба и поручивали председнику Србије да је његово време прошло, историчар из Загреба злочине над Србима назвао је привременим испадима дивљаштва, иако је Фрањо Туђман четири дана пре напада на Крајину говорио да Србе треба ударити тако да практично нестану

Порука председника Србије Александра Вучића да Србија никада више неће дозволити нову „Олују” постала је повод за отворен напад у програму Н1, у којем су саговорници из Београда, Угљана и Загреба настојали да обесмисле и само сећање на прогон Срба, али и право Србије да поручи да се такво страдање више не сме поновити.

Уместо разговора о жртвама, прогнанима и одговорности за злочине почињене током и после хрватске војне операције, емисија је претворена у политички обрачун са Вучићем, уз поруке карактеристичне за блокадерски наратив у Србији – да је његово време прошло и да нема право да говори у име државе и народа.

Водитељка Н1 из Сарајева најпре је Вучићеву реченицу да Србија више никада неће дозволити нову „Олују” поставила као спорну политичку поруку, питајући да ли је реч о политици сећања или о нечему што служи савременим потребама.

Душан Јањић из Београда потом је обележавање Дана сећања у Мркоњић Граду назвао срамним кичом, нападајући говоре председника Србије и Републике Српске.

„Оно синоћ је био један кич. Један срамни кич, што би рекли лимених добоша и говора. Говоримо о говору Вучића и Додика”, рекао је Јањић.

Он је оценио и да се Вучићева политичка ера завршава, тврдећи да председника Србије сећање на српске жртве „вуче дубоко у заборав”.

На Јањићеве речи надовезао се гост који се укључио из Угљана, доводећи у питање чак и Вучићево право да каже да Србија неће дозволити нови прогон свог народа.

„Врло је индикативна та реченица Вучића, каже: ‘Никад нећемо дозволити’. А ко си ти? Сад морам тако да га питам – ко си ти, бре? Па твоје је доба прошло у Србији”, поручио је он.

Тако је реченица која би у свакој држави требало да представља елементарну обавезу – да се заштити народ од новог протеривања и страдања – на Н1 представљена као доказ наводно спорне политике Александра Вучића.

Најдаље је, међутим, отишао историчар Ивица Мишкулин из Загреба. Он је признао да су хрватске војне операције биле праћене злочинима, али је одмах покушао да их релативизује и представи као спонтане и непланиране инциденте.

„Хрватске злочине бих дефинисао више као привремене испаде дивљаштва и слично. Они сигурно нису исход одређеног, унапред смишљеног плана да се нанесе штета другој етничкој заједници”, рекао је Мишкулин.

Управо ова тврдња судара се са документованим речима тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, изговореним 31. јула 1995. године на састанку хрватског државног и војног врха на Брионима – свега четири дана пре почетка „Олује”.

„Морамо да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да они делови које нећемо одмах заузети морају капитулирати у року од неколико дана”, забележено је у транскрипту Туђманових речи који је коришћен у поступцима пред Хашким трибуналом.

Између Туђманове најаве да Срби треба „практично да нестану” и Мишкулиновог објашњења да су злочини били само „привремени испади дивљаштва” стоји колона прогнаних, спаљена имовина и готово потпуно уклањање српског становништва са простора Републике Српске Крајине.

Жалбено веће Хашког трибунала јесте 2012. године ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, али тиме нису нестали ни Брионски транскрипт ни речи које је Туђман изговорио непосредно пре напада. О правним квалификацијама могу постојати различита тумачења, али се аутентичност забележене реченице не може поништити.

Због тога је завршница емисије Н1 открила суштину читавог напада. Није проблем била само политика сећања, нити начин на који су Вучић и Додик говорили у Мркоњић Граду. Проблем је била сама порука да Србија више неће немо посматрати прогон свог народа.

Док се Вучићу из студија Н1 поручује „ко си ти” и да је његово време прошло, из Загреба се злочини над Србима своде на тренутке неконтролисаног дивљаштва. А између тих порука стоје Туђманове речи са Бриона, изговорене непосредно пред злочиначку „Олују”: да Срби треба „практично да нестану”.

Политика