Ковић: Срби да уграде Пребиловце у темеље свог националног идентитета

Историчар Милош Ковић поручио је да Пребиловци представљају један од најснажнијих симбола геноцида над Србима у НДХ и да сећање на то страдање мора постати трајни део националне свести

Историчар Милош Ковић је изјавио да Пребиловци представљају један од најпотреснијих симбола геноцида који је српски народ претрпео на подручју Независне Државе Хрватске током Другог светског рата и поручио да Срби морају да освесте ту историју и да је уграде у темеље националног идентитета.

„То је био обрачун са цивилима, и то на најтежи могући начин. По тој суровости и бестијалности подсећа на страшан геноцид који је почињен над Србима у селима око Бањалуке – Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. То су, пре свега, била стратишта деце“, рекао је Ковић за Срну поводом 85 година од усташког злочина над српским цивилима у Пребиловцима, преноси РТРС.

Он је додао да је у идентитет српског народа потребно уградити и Пребиловце и сећање на геноцид који је почињен над Србима.

„Да освестимо да смо, пре свега, логорашки народ и у Првом и у Другом светском рату, да избегнемо бесмислене поделе које се међу нас уносе споља, да бисмо освестили да страдамо и дан данас на Косову и Метохији само зато што смо Срби“, истакао је Ковић.

Он је рекао да је геноцид обележио историју српског народа и у Првом светском рату, нарочито на подручју западног и источног Подриња, али да се ништа не може поредити са ужасом који су Срби претрпели у Другом светском рату.

Ковић је нагласио да никада не сме бити заборављено да је у протеклом рату минирана гробница са посмртним остацима пребиловачких жртава, чиме су их, како је истакао, „поново убили“.

Историчар је подсетио и на бројна стратишта српског народа, међу којима су Пребиловци, Стари Брод, Јадовно и Јасеновац.

Ковић је истакао да је Српска православна црква прва започела организован и осмишљен процес очувања сећања на мученике који су страдали у геноциду над српским народом у Првом и Другом светском рату. Према његовим речима, Свети пребиловачки новомученици, који се молитвено прослављају 6. августа, представљају симбол страдања Срба у НДХ.

„Пребиловчани су канонизовани и они су сада светитељи СПЦ и православне цркве уопште, будући да се у свету, посебно у православним земљама, све чешће чује шта је српски народ претрпео у Другом светском рату“, навео је Ковић.

Он је оценио да би управо у оквиру хришћанског учења требало тражити скривени смисао толиког страдања које је српски народ претрпео.

„То је управо пут Христовог страдања, наравно, у равни практичне политике потребно је да се предузме све што је могуће да би се оваква страдања избегла и да би се спречило њихово понављање, а ми видимо да је у нашем времену, двадесетих година, у Одбрамбено-отаџбинском рату и те како било намере да се такав геноцид понови“, навео је Ковић.

Осим српског страдања, Ковић је напоменуо да идентитет српског народа чине и Свети Сава, Свети Симеон, као и српске победе у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.

Масакр који је деценијама био прикриван

Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина мештана жива је бачена у јаму Голубинку, док су остали убијени на лицу места.

Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживео погром.

На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме, попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.

Злочин у Пребиловцима у бившој Југославији био је деценијама прикриван, а 1961. године су коминистичке власти забетонирале све херцеговачке јаме у које су бацани Срби.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а посмртни остаци више од 4.000 Срба сахрањени су 4. августа 1991. године у спомен-костурници у Пребиловцима.

рт