Шта чека Републику Српску после преломне политичке битке

Предстојећи избори у Републици Српској биће први општи избори након политичке кризе и ванредних избора одржаних прошле године, али и први на којима Милорад Додик неће бити кандидат. Власт има прилику да потврди легитимитет, док опозиција улази у трку оптерећена унутрашњим поделама и без јасног програма.

Општи избори у БиХ, заказани за 4. октобар представљају редован изборни циклус – према законима БиХ избори се одржавају на сваке четири године, прве недеље октобра. Међутим, оно што их чини специфичним јесте политички контекст у којима се одржавају, каже политиколог из Бањалуке, Бојан Шолаја.

Први пут без Додика

Избори се одржавају након три године веома сложених политичких догађаја – политичког прогона Милорада Додика и ванредних избора за председника Републике Српске, одржаних у новембру прошле године, који су дошли управо као последица политичког прогона над Додиком.
Тако да је, према Шолајиним речима, прва специфичност ових избора то што на њима неће учествовати најдоминантнија политичка фигура Републике Српске и лидер највеће странке у БиХ, Странке независних социјалдемократа.

„То ове изборе ставља у одређени контекст, с обзиром да смо у новембру имали ванредне изборе. Зато ови избори треба да буду потврда континуитета који је постојао у претходном периоду. Странке које врше власт у Српској, а које су највише погођене оним што се дешавало у неколико протеклих година, гледаће да остваре добар резултат, с обзиром да ће ово бити први избори на којима Милорад Додик, сходно последицама није кандидат на изборима“, објашњава он.

Највеће шансе има кандидат СНСД-а

Са друге стране, избори су занимљиви и по томе што између дванаест кандидата за председника Републике Српске има доста нових имена. Међу њима, двојица су са највећим шансама да победе – актуелни премијер Саво Минић и кандидат опозиције, Бранко Блануша, који је био опозициони председнички кандидат и прошле године.

„Господин Минић јесте премијер и раније је био начелник Шамца; имао је препознатљивост у одређеним круговима. Блануша, пак, до новембра прошле године није имао неки упечатљив политички наступ, али на изборима је остварио резултат који није био безначајан. И он је већ деценију активан у политичком животу, кроз различите странке, али без конкретних резултата. Тако да ћемо по први пут имати кандидате који тек треба да одмере снаге“, истиче Шолаја.

Док ће власт на изборима покушати да потврди легитимитет, опозиција ће покушати да се наметне, мада, како Шолаја каже, уколико се посматрају политичка дешавања, опозиција је потрошила много више времена на интерне поделе ко ће бити кандидат, него што су програмске политике усмерили према грађанима.

„Тек сада се укључују у интеракцију са широм јавношћу, опет без неких јасних одредница када је програм у питању. Опозициони кандидат у овом тренутку је прилично невидљив“, оцењује Шолаја.

Оно што је приметно је да је на терену више видљив лидер опозиционог Покрета Сигурна Српска и градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, него Блануша. Станивуковић је важио за најозбиљнијег изазивача владајућој коалицији, међутим, морао је да се повуче јер није био прихватљив свим опозиционим лидерима, највише Небојши Вукановићу и Јелени Тривић.

„Станивуковић је повукао кандидатуру како би опозиција могла да оствари значајнији резултат. Али, он је прилично активан на терену и оно што је очигледно је да он жели да оствари што бољи резултат на парламентарним изборима да би, потом, у опозиционим редовима постао или лидер опозиције, или, уколико би дошло до промена, остварио примат у смислу да бира неку другу позицију“, каже Шолаја.

Међутим, нема назнака да би опозиција могла да победи на изборима, било парламентарним, било председничким. Истраживања показују да већинску подршку грађана Републике Српске уживају кандидати владајуће коалиције. Тако на пример, подршка Жељки Цвијановић као кандидату за српског члана Председништва БиХ је неупитна. Минић и Блануша су скоро изједначени, али Минић је у предности, истиче Шолаја.

Технологија у служби изборног инжењеринга

Најважнија техничка новина на изборима је увођење скенера и биометријских уређаја – ствари које је својевољно наметнуо Кристијан Шмит. Грађани ће и даље попуњавати папирни листић, али ће он пролазити кроз скенер, док ће идентитет грађана проверавати биометријски уређаји, али и даље остаје ручно бројање листића. Највеће питање остаје да ли ће потпуно нови систем бити довољно добро припремљен и тестиран до изборног дана.

У Републици Српској поставља се питање поверења у технологију, безбедности података, контроле система и могућности да се евентуални технички проблеми одразе на изборни резултат.

Шолаја упозорава да је систем нов, недовољно познат и да постоји питање његове поузданости и спремности институција. Он је, како каже, велика непознаница, посебно због тога што су поједини послови у припреми избора почели касно.

„Постоји бојазан да може доћи до спољног утицаја на на резултате избора, а са друге стране остаје упитно како ће изборни процес уопште тећи, јер Централна изборна комисија (ЦИК) тек сада, у релативно скоро време пред изборе, улази у то да објасни бирачима на који ће начин моћи да остваре бирачко право, са треће стране, нико није сигуран у поузданост технологије из различитих аспеката, пре свега из аспекта безбедности података“, објашњава Шолаја.

Још увек нико не зна како ће нове технологије функционисати на бирачким местима – ЦИК је тек сада расписао конкурс за око шест хиљада техничких лица која би требало да буду присутна на бирачким местима уколико дође до проблема са скенерима.

„Могу се очекивати и значајни проблеми са остваривањем бирачког права и ако листић не попуните на прави начин. На пример, гласачки листић који је исправан, може бити проглашен неисправним јер га скенер не препознаје, зато што неко ко је гласао није довољно обојио кружић на гласачком листићу“, каже он.

Због свих могућих проблема са скенерима и кашњењима у њиховој набавци, као и неприпремљености за њихову употребу, у јавности су се појавиле гласине да би избори могли да буду одложени. По закону, ЦИК може да одложи одржавање избора за највише тридесет дана, али би могао да их спроведе и по старим правилима, без скенера, тако да остаје да се види хоће ли ЦИК реаговати.

„Мислим да не постоји разлог да, уколико дође до проблема са скенерима, избори одрже по старим принципима. Али, оно што је чињеница је да нови систем делује непоуздано, да је много непознаница и да ЦИК не улива сигурност, с обзиром да је у посао везан за изборни процес касно ушао. Још увек нису спроведене ни одлуке везане за именовање бирачких одбора. Све то доводи у питање изборни процес“, закључује Шолаја.

Никола Јоксимовић/Спутњик