Илија Петровић:Рећи попу поп, а бобу – ОКУПАЦИЈА

Средином јуна 1999. године, непосредно по потписивању Војно-техничког споразума којим су, у складу са Резолуцијом 1244

Савета безбедности Уједињених нација, Американци и њихових осамнаест савезника „наговорени“ да окончају двоипомесечно бомбардовање Србије, оформљене су Косовске снаге, познате као КФОР, оружане међународне мировне снаге под вођством

Северноатлантског пакта (НАТО-а), „чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији“.

Због оних који тада још нису били рођени, али и оних који су још увек успавани „вредностима западне цивилизације“, ваља рећи да је наведено двоипомесечно бомбардовање Србије извело деветнаест чланица Северноатлантског пакта (НАТО-а), под предвођењем Сједињених Америчких Држава.

Маленкости овог потписника даде се да петог америчког „бомбардовног“ дана запише и следеће:

„Срби су племенит и частан народ и, без обзира на то да ли се изјашњавају као атеисти или како друкчије, дубоко верујући. Срби добро знају за библијски наук да ће греси отаца пасти до деветога колена и они се врло труде да неким својим личним грехом не оптерете своје ближе или даље потомке; ако им већ у наслеђе не могу оставити нешто корисно, понajмање је потребно да их ‘задужe’ проклетством.

Биће да баш због те забринутости за своје потомство, Срби и у свом личном сећању и у народном памћењу чувају називе својих девет предака: од оца, деде и прадеде, преко чукундеде, наврндеде и аскурђела, све тамо до кунђела, курлебала и сукурдола.

Остали свет не познаје такву библијску и родбинску везу предака са потомцима, а нарочито то није познато Американцима.

Но, ако Американци тако нешто не знају, не значи да се библијска клетва не односи и на њих и њихове грехе. Данашњи Американци су добрим делом потомци најразноврснијих моралних

безнадежника и европског људског отпада (што не значи да у тој старој Европи није остало довољно отпада да се данас прикључи

Американцима у њиховом злочину), од Колумбових дана па надаље, оних које радо називају ‘пионирима’, заборављајући при томе

да су ти ‘пионири’ својим злочиначким деловањем уништили барем три изворне цивилизације такозваног Новог света: Индијанце, Маје и Инке.

А касније, међусобно се убијајући у борби за материјална богатства, и од времена Џеферсонове Декларације о независности

водећи по свету око сто педесет ‘локалних’ ратова и учествујући у

бар три пута више разних „војних интервенција“, деловање америчких вођа, и оних видљивих и оних из сенке, и њихових једномишљеника било је условљено генетским наслеђем, односно тешким гресима предачким, родитељским и личним. Чинећи нове

злочине, они су своје потомке додатно задуживали, а задужују их и данас, несрећом и неморалом, бешчашћу и нељудскошћу.

И чиниће то све док такозвана америчка цивилизација, изопачена и сумрачна у свом „америчком сну“, не буде изопштена на

оном пространом северноамеричком острву између Атлантика и Пацифика, да се тамо угуши у септичкој јами сопствених грехова и моралног безнађа.

То је судбина савремене Америке и савременог америчког обезљуђеног духа“.

У истом таквом духу, не би ли се међународној „мировности“ сачувала сва обележја демократске спрде, Уједињене нације су, као америчко слуђинче, задужиле Северноатлантски пакт, исти онај који је бомбардовао Србију, да се забавља чувањем реда и мира, односно стварањем и одржавањем сигурности на Косову и Метохији.

Преведено на разумљив језик, била је то „дипломатска“ сагласност да Американци као главне „пакташије“ окупирају Косово и

Метохију. Речено-учињено: они су тамо, без отезања, изградили војну базу, понајвећу у југоисточној Европи – можда „и шире“.

Мада је о збивањима са самога краја прошлога века могао понешто знати и Мiodrag Линта, председник Савеза Срба из региона, он је, барем тако казује вест коју је Васељенска преузела

од портала IN4S и објавила 30. јула (Линта о кршењу права Срба на КиМ: Међународна заједница има обавезу да предузме мере

против Приштине), изјавио да „Међународна заједница има обавезу да коначно предузме конкретне кораке против власти у

Приштини која систематски и у континуитету крши основна

људска права… Он је указао да су све јачи притисци, насиље и репресија Приштине с циљем завршетка етничког чишћења српског

народа са Косова и Метохије, отимања српског културног и духовног наслеђа и уништавања и отимања српске имовине. Подсетио је да је настављено рушење српских објеката на језеру Газиводе иако судски поступци нису завршени, као и да су поново покренути радови унутар заштићене зоне манастира Високи Дечани с циљем изградње обилазнице Дечани – Плав…

„Сведоци смо иопасне намере да православни верници неће моћи да организовано посете манастире на Косову и Метохији без водича кога одреди власт Аљбина Куртија“ 2 Илија Петровић

Томе је уследио мој коментар:

„Е, Мићо, наивчино србска,

Ти тражиш да ‘Међународна заједница… коначно предузме конкретне кораке против власти у Приштини’, а не знаш, јади те

не знали, да се Држава Србија (као институција) још није досетила да, знања ради Живој Држави Србији, прогласи ОКУПАЦИЈУ

Косова и Метохије, како би иста та Жива Држава Србија схватила да оно што се тамо дешава, не раде ‘власти’ у Приштини – то

ради главни окупатор, ‘власник’ онога што се зове Организација Уједињених нација као формални гласноговорник такозване међународне заједнице, онај који је тамо, у неком Стилу Џејмса Бонда, инсталирао понајвећу војну базу у Југоисточној Европи.

Окупатор је то учинио са не зна се колико далeким крајњим циљем да Бондову базу икористи као ‘стартно’ место са којега ће кренути у уништење србскога рода, творца људске цивилизације. Како су РУСИ најбројнији део СРБСКОГА РОДА, сукоб у

Украјини осмишљен је као корак ка остварењу постављенога циља, у уверењу да ће европски фашикратски Запад, као што је то

учинио и у Хитлеровом походу јуна 1941. године, помоћи у остварењу тога геноцидног посла.

Зато, ‘навијајмо’ да Руси обаве посао ‘како царски ваља и требује’, када ће и окупација Косова и Метохије постати прошлост“.

Минут-два касније, коментар „окачен“ је и на порталу IN4S, уз одговарајући текст.

После једанаест минута, „откривено“ је да је коментар избрисан.

Ништа неочекивано, IN4S тиме је потврдио да се упорно придржава своје пароле да „Није црногорски ако је српски“.

Преостало је само да се порталовом уреднику поручи:

Неуредниче ниједан,

Избриса си мој коментар, из чега се лијепо види да си промијенио ћурак и вратио се ђе ти је било и мјесто – прифатио си се пароле да НИЈЕ ЦРНОГОРСКИ АКО ЈЕ СРПСКИ.

Да ти је на здравље…

Нажалост, није Миодраг Линта једина таква „зналица“ – јуче (или прекјуче) је једна телевизија, можда „Курир“, угостила неке „аналитичаре“ који су подоста времена утрошили објашњавајући и водитељу, и „пратећој“ јавности, и, нарочито, себи, шта би онај КФОР с почетка ове приче требало да ради.

Не зна се само да ли су, у међувремену, својим „знањем“ успели да опашуље америчку администрацију и њенога председничког шефа Доналда Трампа…

3

Нарочито због тога што се, највероватније, и Доналд Трамп и његова администрација усуђују да мисле нешто друкчије о свему томе.

Нека што друкчије мисле, друкчије и делају…

Илија Петровић/Васељенска