Преображење Господње: Празник оптимизма и обичаја

„Преображење је празник оптимизма“

На Преображење Господње, један од великих хришћанских празника, теолог Небојша Лазић за Маме.rs говори о његовом дубоком значењу, личном преображају, али и обичајима и веровањима која се у нашем народу преносе генерацијама. Преображење Господње данас обележавају верници Српске православне цркве, а овај велики празник прати низ обичаја који су се у српским породицама преносили са колена на колено.

Многи ће данас однети грожђе у цркву на освећење, сетити се старе изреке да се на Преображење „преображава и гора и вода“, али иза свега тога налази се много дубља порука.

Теолог Небојша Лазић за Маме.rs говори о томе шта заправо представља Преображење, зашто је ово празник оптимизма и светлости, али и шта нам његова порука може значити управо онда када смо оптерећени бригама, уморни или изгубљени.

Како за Маме.rs објашњава теолог Небојша Лазић, Преображење нас подсећа на могућност личне промене и на тежњу сваког човека да буде бољи.

– Преображење Господње је велики Христов празник. Спада у ред највећих, а код нас се традиционално дочекује у ведром духу. Преображење је празник оптимизма, празник бодрења. Сви ми, хтели или не, трудимо се да будемо најбоља могућа верзија себе. А уздизање изнад земље симболички – Христово уздизање на гору Тавор – представља оптимизам и залог за лично преображење свакога од нас. Тавор у преводу са јеврејског значи палата чистоте и светлости. Колико год аргумената да имаш против себе, оно што ти је потребно је благодат, која ће те у потпуности променити. Наравно, мораћеш да се потрудиш и да пострадаш, јер подвиг нико није укинуо.

Порука за тренутке када смо оптерећени и изгубљени

У свакодневици испуњеној обавезама, бригом о породици и децом, лако је заборавити на себе. Управо зато посебно снажно звучи Лазићева порука о тренуцима у којима човек осећа да је изгубио себе.

– Преображење је празник светлости која не пролази и која нам је потребна свима. У моментима брига и мука, када смо оптерећени, изгубљени и када тражимо себе, Преображење Господње служи као подсетник да сви имамо у себи благодат. Да тражећи себе налазимо Господа – и ту почиње наша трансформација.

Зашто се баш данас освештава грожђе?

Један од најпознатијих обичаја за Преображење јесте освештавање грожђа у црквама. Иако се овај обичај често посматра као део народне традиције, Лазић објашњава да иза њега постоји много дубља симболика.

– Народна весеља, обичаји и чести вашари по Србији говоре колико је душа народа осетила ову радост, овај проналазак себе и Бога, и дочарала га кроз заједницу. У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља. А у крајевима где нема грожђа – друго воће.

Како додаје, освећење грожђа није повезано само са плодовима земље.

– Освећење грожђа на овај дан нема само пољопривредни карактер, већ дубоку евхаристијску (причесну) симболику. Од грожђа се прави вино, које се на Светој Литургији претвара у Крв Христову. Приношењем првог рода грожђа у цркву, верници изражавају захвалност Творцу на свим плодовима земље.

„На Преображење се преображава лист у гори и камен у води“

Уз велики празник вековима су се развијала и народна веровања. Лазић подсећа на она која су посебно дубоко укорењена у нашем народу.

– На Преображење се преображава лист у гори и камен у води: лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава. Стари наши верују да је након Преображења готова сезона купања и да почиње сезона јесењих и зимских радова. Такође, да се птице након празника почињу полако селити на југ и да их не смемо узнемиравати.

Тајна облака на гори Тавор

Говорећи о Преображењу, Лазић се осврнуо и на феномен који се везује за гору Тавор у Израелу, место на којем се, према Светом писму, догодило Преображење Христово.

Наука не може да објасни тајну силаска облака на гори Тавор, која се дешава једном годишње у Израелу, где се сагласно Светом Писму десило Преображење Господње. Он потом преноси наводе Сергеја Мирова о истраживању овог феномена.

Како је казао Сергеј Миров, учесник истраге који је организовао радну групу за истраживање чудесног знамења при Синодалној богословској комисији, истрага је вођена уз пажњу израелских и руских метеоролога. По његовим речима, после истраге специјалисти су дошли до закључка да је при тако сувом ваздуху и таквој температури образовање магле немогуће. Миров је истакао да се „силазак благодатног облака“ дешава само на територији православног манастира. Додао је да се у време празничног богослужења (чудесно јављање се дешава на православни празник Преображења) над верницима шири светлуцава лопта. Затим се над крстом храма Преображења појављује облачић, који се повећава и спушта на гомилу верника, прекрива је и обливе животворном влагом.

Лазић је говорио и о Благодатном огњу у Јерусалиму и пренео тврдње академика Павла Флоренског о посматрању овог феномена.

– Академик Руске академије наука, председник радне групе за чудесна знамења Павле Флоренски, потомак чувеног богослова, казао је да је његова екипа посматрала уз помоћ прецизних савремених апарата разгарање Благодатног огња у храму Гроба Господњег у Јерусалиму уочи Васкрса.

„Закључак је једноставан: разгарање је праћено силним пражњењем електрицитета по целом храму и околини, слично оном које се дешава при великим непогодама – али овде није било непогоде… Значи, та појава се може сматрати чудом“, сматра он.

Порука за крај: Будимо људи

И можда управо последња порука теолога Небојше Лазића најбоље сажима оно што Преображење може да значи свакоме од нас – не само данас, већ и сваког наредног дана.

“ Сведочећи чудима свакодневног живота, искористимо и овај, као и сваки други празник, као мотивацију да будемо – по речима патријарха Павла“ – људи. Јер када будемо људи, бићемо и ближе Богу и на путу личног преображења.

Маме.рс