Сусрет два духовна великана: Када је Старац Клеопа

Године 1977, у манастиру Ћелије код Ваљева, догодио се сусрет двојице великих духовника 20. века – Светог Аве Јустина Ћелијског и румунског Старца Клеопе (Илије).

Обојица су иза себе имала године прогона, страдања и живота под комунистичким режимима. Сусрет је протекао у тишини, а према сведочењима, двојица духовника су се разумели готово без речи. Разговор је преводио тада млади јеромонах Атанасије Јевтић.

Старац Клеопа је у Ћелије дошао са великом духовном недоумицом. Размишљао је да се повуче на Свету Гору, у самоћу и тиховање, далеко од притисака власти и великог броја верника који су свакодневно долазили у манастир Сихастрију.

Зато је од Аве Јустина затражио савет:

„Да ли да одем на Свету Гору или да останем у својој отаџбини?“

Ава Јустин му је, према сведочењу о овом сусрету, одговорио да би одласком на Свету Гору постао још један цвет у „Врту Богомајке“, али да би у својој земљи могао да буде од много веће користи верном народу.

Суштина његовог савета била је јасна: да остане у Румунији, јер су тамошњем народу били потребни духовни учитељи и пастири, нарочито у времену безверја и ширења секташтва.

Старац Клеопа је послушао савет Аве Јустина и вратио се у Румунију. Тамо је остао до свог упокојења 1998. године, поставши један од највољенијих и најзначајнијих духовника свог времена.

До краја живота са посебном љубављу и поштовањем говорио је о Светом Јустину Поповићу. Као успомену на њихов сусрет чувао је њихове заједничке фотографије, али и скуфију – монашку капу коју му је Ава Јустин поклонио.

Према сведочењима, Старац Клеопа је скуфију често носио, а она се и данас чува у његовој спомен-келији у манастиру Сихастрија.

Сусрет двојице духовника тако је остао сведочанство не само њиховог личног пријатељства и узајамног поштовања, већ и једне дубље истине: понекад је највеће монашко дело не повући се од света, већ остати уз свој народ и помагати му на путу ка Богу.

Компас инфо