СРБИЈА ЈЕ НУДИЛА АВИОН, ВМА И СВЕ ГАРАНЦИЈЕ, ХАГ ЈЕ ОДБИО: Вујић открио како генералу Младићу није дозвољено лечење у отаџбини

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да је Србија све време интензивно сарађивала са породицом генерала Ратка Младића и упозоравала Механизам у Хагу на суштинску разлику између медицинске неге и лечења.

„Лечење, односно врсту лечења која је генералу била неопходна, не можете обављати у затворској болници. То смо рекли још у априлу. Србија је, у сарадњи са породицом, све време била присутна у овом процесу, као и у односу према другим нашим држављанима који се налазе на издржавању казне“, рекао је Вујић.

Он је подсетио да је у мају саопштено да је генерал ушао у завршну фазу живота, али да се смртни исход не очекује у кратком року. Претходно је, у августу прошле године, захтев за пуштање био одбијен уз образложење да је Младић тешко болестан, али да се не налази у терминалној фази.

Ситуација се, међутим, драстично променила у августу ове године, када је Механизам од сопствених лекара добио информацију да је крај близу и да су генералу преостале око две недеље живота.

„Дословно су рекли да породица треба да буде обавештена да промени планове и дође што пре. То нису биле тврдње одбране или Дарка Младића, већ процене лекара из саме затворске болнице“, нагласио је министар.

На основу тих информација породица је поднела захтев за превремено пуштање из хуманитарних разлога, који је Влада Србије подржала. Вујић је истакао да није било речи о класичном превременом ослобађању, већ о медицинском трансферу у Србију, уз најстроже могуће гаранције.

Механизам је 20. августа ипак одбио тај захтев, позивајући се, између осталог, на ретрибутивни карактер казне, што је, према Вујићевим речима, оспорило двоје судија.

Србија је пре и после те одлуке у четири наврата достављала гаранције и додатна објашњења. Позивала се на Међународни пакт о грађанским и политичким правима Уједињених нација, Манделина правила и документа Савета Европе, који прописују право лица лишених слободе на одговарајућу медицинску негу и поштовање људског достојанства.

„Објашњавали смо шта се, према међународним стандардима, подразумева под палијативном негом. Протоколи Србије усклађени су са тим стандардима. Палијативна нега укључује лечење и не може се свести само на основну медицинску негу“, казао је Вујић.

Он је указао и на протоколе Светске здравствене организације, према којима палијативна нега подразумева потпуну бригу о пацијенту, подршку његовој породици и примену других потребних терапија. Нове дијагнозе и анализе, како је навео, морају бити праћене одговарајућим прилагођавањем лечења.

Чак је и затворска болница, према речима министра, указала на значај присуства породице. Председница Механизма тражила је од затворске управе да размотри могућност дужег и учесталијег боравка чланова породице уз генерала.

Стручњаци које је ангажовао сам Механизам у својим препорукама јасно су раздвојили лечење од окружења у којем се пацијент налази. Један од експерата нагласио је значај породичног и језичког окружења, док је други указао на потребу да уз генерала буду његова супруга, син и унуци.

Као један од разлога за одбијање трансфера помињан је ризик транспорта, али је Србија и на то понудила конкретан одговор.

„У трећем допису дали смо гаранцију да ћемо ангажовати медицински авион и лекаре у пратњи, да ћемо све време бити у комуникацији са Механизмом и испоштовати сваки постављени услов. Србија је била спремна да прихвати и ризик уколико би се током транспорта нешто догодило“, рекао је Вујић.

Председник Србије Александар Вучић лично се обратио Механизму и својим ауторитетом стао иза свих понуђених државних гаранција. Србија је, не чекајући коначну одлуку, већ почела да припрема транспорт и пријем генерала на Војномедицинској академији.

„На ВМА смо припремали комплетну анализу протокола и медицинске документације како бисмо све могли одмах да доставимо Трибуналу. Надали смо се да је наступио тренутак у којем ће хуманитарни разлози и поштовање људског достојанства имати предност“, закључио је министар.

Упркос понуђеном медицинском авиону, пријему на ВМА, лекарској пратњи и државним гаранцијама, генералу Ратку Младићу није дозвољено да последње дане проведе на лечењу у Србији, уз своју породицу. Преминуо је 27. августа у притворској болници у Хагу, а његово тело потом је допремљено у Србију.