Зашто је ЗСО толики камен спотицања за Приштину, али и за Европску унију

Упркос чињеници да Приштина одбија да се формира Заједницу српских општина, у чему им ЕУ свесрдно помаже иако је гарант Бриселског споразума који је предвиђа, Београд не може олако да те споразуме одбаци и повуче донете одлуке јер би то одговарало Албанцима да траже нови дијалог који би се свео само на признање, каже политиколог Александар Лукић.

Технички премијер привремених институција самоуправе у Приштини Аљбин Курти поново је изричито одбацио формирање Заједнице српских општина (ЗСО) у облику који је договорен Бриселским споразумом и који Београд захтева.

Приштина не делује сама

Курти је као разлог навео да би таква асоцијација функционисала као „нова Република Српска“ и да би изнутра урушила независност и функционалност институција у Приштини.

Шта је онда са споразумом који гарантује формирање ЗСО, а потписаним пре 13 година уз гаранције ЕУ? Да ли онда све пада у воду?

Др Александар Лукић каже да је Куртијев став по питању формирања ЗСО одавно познат, али у исто време каже да би нама ишло на штету да повучемо све што смо Бриселским споразумима уступили Приштини.

„ Ми смо Бриселски споразум и потписали због ЗСО која је и главна тачка споразума односно нешто што је најважније за српску заједницу. У име ЗСО наша држава се одрекла присуства у сфери судства и полиције, али је кроз ЗСО требало да задржи друге ствари, као што је пре свега школство, здравство и неке ствари из економије. Кроз ЗСО која би имала извршне овлашћења држава Србија би била присутна на Косову и Метохији. То је био тежак компромис за нас да се одрекнемо своје полиције и судства, али смо, ето, кроз ту жртву, кроз тај Бриселски споразум, да се поштовао, могли да задржимо здравство, школство и те још неке друге ствари,“ објашњава Лукић.

Другим речима, присуство државе Србије на КиМ би на тај начин било гарантовано Бриселским споразумом.

ЕУ прави лажне споразуме

„Ми смо, у међувремену, испунили свој део обавеза. Државе Србије нема у судству и полицији, али друга страна не жели да испуни свој део. И оно што је ту посебно важно, јесте да заправо то албанска страна не ради сама. Подсећам да је постојала гаранција ЕУ за Бриселски споразум, али испада да заправо ЕУ стоји иза ове блокаде истог споразума јер Курти не би могао сам то да да ради. Да ЕУ фактички не жели да се реализује оно што је сама гарантовала говори и чињеница да су споразуми потписани 2013/15. године када Курти није био ни на политичкој мапи и да су исти став имали сви његови претходници у Приштини. Дакле, Европска унија не жели то да спроведе јер жели да заокружи косовску независност. То заокружење косовске независности не би могало да се оствари у потпуности уколико би се остварила ЗСО, онако како је то предвиђено Бриселским споразумима, из 2013/15. године,“ објашњава наш саговорник.

Лукић истиче да је потписивање Бриселских споразума и гаранција ЕУ фактички била слична као што су урадили са Минским споразумима па после признали да су њима само хтели да добију на времену.

„Из истих разлога су пристали и на резолуцију 1244 у Савету безбедности УН, а не поштују је. Дакле, није само Бриселски споразум оно што се не поштује. Запад фактички пописује одређене споразуме и реализује их у оном делу који њима одговара, а у оном другом делу који им не одговара, он не жели да их поштује. Зато што имају моћ на терену и уздају се у своју моћ и онда поступају онако како им одговара. То је изгледа пракса Запада да не поштује оно што се договара,“ додаје Лукић.

Може аутономија али за Албанце

С друге стране, држава Србија је сада у веома тешкој ситуацији, зато што би излазак из Бриселског споразума значио да он више не важи, а то је оно што би њима и одговарало, упозорава саговорник Спутњика.

„ Дакле, ми када бисмо изашли, они би рекли,- е одлично, хајдемо сада поново да преговарамо. Ми онда не бисмо имали маневарски простор који имамо сада, а то је да се позивамо на тај Бриселски споразум. Јер оно што они хоће да наметну сада јесте Охридски споразум односно, француско-немачки план који подразумева да ми де факто признамо Косово као независну државу, тако што ћемо га пустити да уђе у међународне организације, пре свега у УН. Зато сада у овом тренутку ми не треба да одустајемо од Бриселског споразума, већ да се стално позивамо и на њега, и на Резолуцију 1244,“ каже Лукић.
Према његовим речима, нису тачне ни Куртијеве тврдње да би ЗСО била „друга Република српска“.

„То не може да се пореди ни у ком погледу. Република Српска је настала у Босни и Херцеговини као ствар компромиса после једног тешког рата и из чињенице да је српски народ на територији БиХ у тој социјалистичкој републици био конститутивни народ. Није био национална мањина. На КиМ се ради о албанској националној мањини која је имала своју аутономију. И све што може да се са Албанцима преговара, јесте само оно што се тиче те аутономије. Они могу за себе да траже да имају нешто што личи на Републику Српску унутар Србије, да буде „република приштинска“ унутар Србије, нека врста аутономије. Дакле, Срби никада нису рекли да са Албанцима неће да преговарају о било каквом облику аутономије, али под условом да признају државу Србију као своју,“ констатује Лукић.

Шта смета Куртију

Главни разлози и аргументи које Курти наводи против формирања ЗСО обухватају неколико тачака- од тога да Приштина има страх од извршних овлашћења ЗСО, преко истицања да би то довело до стварања моноетничког ентитета. Локалне власти у Приштини се редовно позивају на одлуку њиховог тзв. Уставног суда из 2015. године који је донео оцену да је спајање општина искључиво на етничкој основи у супротности са тамошњим уставом.

Курти наглашава да Приштина већ има своју Асоцијацију косовских општина и поручује да је пуна нормализација односа могућа искључиво кроз обострано међусобно признање, а не кроз уступке попут ЗСО.

С друге стране, Канцеларија за Косово и Метохију и званични Београд подсећају да је ЗСО међународна обавеза Приштине потписана још пре 13 година. Српска страна редовно упозорава међународну заједницу и Брисел да Курти опструишу и „газе” дијалог тиме што се одбија да се стави Статут ЗСО на дневни ред, иако је то кључни услов за даљи наставак преговора.

Бранкица Ристић/Спутњик