ПУКОВНИК ЂОГО НИЈЕ ДОЧЕКАО ПРЕСУДУ, ТУЖИЛАЦ НАПРЕДОВАО НА ПРОГОНУ СРПСКИХ ОФИЦИРА! Потресан епилог случаја „Младићеви јатаци“

Бивши шеф Високог савета тужилаштва, Бранко Стаменковић, није до руководећих функција и чина првог Загоркиног пулена, дошао вредним радом и богатом професионалном биографију, него опсесивним прогоном људи обухваћених оптужницом у јавности познатом  као „јатаци Ратка Младића“.

Поступак је почео 2006. године, пуковник војске Републике Српске, Јово Ђого, ухапшен је у јануару, а хапшења других осумњичених уследила су током наредних месеци. Оптужница је подигнута 14. јуна и односила се на помагање у скривању генерала Ратка Младића. Тада заменику другог општинског тужилаштва у Београду поверен је случај.

Било је то време када се потрага за генералом Младићем сматрала од наднационалног значаја, а режим Бориса Тадића, сваку сопствену грешку и неспособност приписивао томе да Европска унија није задовољна јер још нису испоручени сви српски генерали.  Стаменковић који је долазио из истог политичког круга људи којима није страно да извињавају Хрватима за убијање и етничко чишћење Срба, случај „јатака“ није доживљавао као још један случај, већ као јединствену прилику да се докаже онима који су рат против Срба наставили у демократској Србији.

Поступак у којем је Стаменковић заступао оптужбу показао је како један човек може суров да буде само ради мало власти. Пензионисани српски официри и чланови породица оптужених проводили су месеце у притвору, а поједини и у самици,да би тек након деценије прогона добили ослобађајућу пресуду.  Ни захтеви Брисела, ни интереси било које стране силе не могу бити оправдање за неосновано лишавање слободе и жртвовање основних људских права оптужених политичким циљевима. Али први пулен Загорке Доловац није марио за уништене животе и разорене породице које је остављао иза себе ревносно испуњавајући захтеве окупатора.

Оптужницом из јуна 2006. обухваћени су Јово Ђого, Марко Лугоња, Станко Ристић, Предраг Ристић, Љиљана Васковић, Татјана Васковић, Бојан Васковић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Благоје Говедарица и Борислав Ивановић. Заједно су били оптужени отац и син Ристић, као и мајка, ћерка и син Васковић. РТС је, извештавајући о овом предмету, навео да су оптужени после готово осам месеци притвора пуштени да се бране са слободе. Пуковник Јово Ђого преминуо је пре окончања поступка.

У јуну 2007. тешко болесни пуковник Јово Ђого због нарушеног здравља на које је великим делом утицао и неосновани притвор који му је одредио Стаменковић, није могао да дође на суђење. Према медицинској документацији која је том приликом достављена, очекивало се да неће моћи да присуствује наредних осам месеци. На рочиште није дошла ни Татјана Васковић, која је била трудна. Стаменковић је предложио да се поступак против њих двоје издвоји у посебан предмет, а да се осталима суђење настави без чекања.

Адвокати одбране успротивили су се предлогу тужиоца, оценивши да правно не би било могуће да се спроведе, јер је Ђого првооптужени и сви окривљени се доводе у везу са њим, што само по себи говори да је Стаменковић спроводио политичко-казнени поступак, а не правни.

Последице поступка најтеже је поднео пензионисани војни пилот Станко Ристић, бар када је реч о трајању притвора. Према писању Танјуга, иза решетака је провео више од 450 дана, од тога 161 дан у самици. Притваран је у три наврата, а његов син Предраг провео је у притвору три и по месеца. Обојица су на крају правоснажно ослобођена. За ту породицу исход поступка дошао је после времена које ниједна пресуда није могла да им врати.

Један од адвоката одбране у јавности је тврдио да је тужилаштво пристрасно и да током поступка није прибављен ниједан материјални доказ или сведочење који би довели до осуђујуће пресуде. А након правоснажне ослобађајуће пресуде за Танјуг је потврдио: „Апелациони суд донео је једину могућу и на закону засновану одлуку“.

О притвору је говорио и генерал-потпуковник војске Републике Српске, Марко Лугоња. Он је у великом интервјуу за НИН објаснио је да је признао Младићев боравак у свом стану и потврдио оно што је сведок казао, али да је ипак остао притворен због могућег утицаја на сведока. Лугоња је том приликом навео и каква је понижења доживљавао од стране тужилаштва и медија који су му „одузели“ војнички чин и третирали га као припадника пара-терористичке организације.

Хапшење деце Љиљане Васковић тумачио је као класични покушај притиска на њу: „Не видим ниједан други разлог за хапшење њене деце“, изјавио је Лугоња у истом интервјуу за НИН.

Цела породица Васковић била је под истрагом, Бојан Васковић, фронтмен групе „Лексингтон бенд“ провео је у самици два месеца.

Бојан Васковић је говорио да су он и његов породица све време били мета претњи, притисака  уцена. претњама притисцима и уценама и да за то има доказе. На једном од суђења изнео је и доказ, СМС порука коју је јануара 2006. године добила његова мајка Љиљана Васковић, такође једна од оптужених : „следећи пут када будеш давала изјаву размисли прво да вас не би довела у још гору ситуацију јер си нешто негде погрешила, ако не знаш шта, консултуј се са адвокатима“.

Адвокат је предао суду мобилни телефон са том поруком. Васковић је тада тврдио и да је тужилац Бранко Стаменковић својевремено рекао његовом оцу да „му деца никада неће изаћи из затвора док Младић не буде ухапшен“. Стаменковић је рекао да то није тачно, а да ће тужилаштво размотрити „даље кораке по том питању“, јер је та изјава кривично дело, клевета против службеног лица.

Бојана мајка Љиљана Васковић у притвору је провела осам месеци, сестра Татјана два и по месеца, али опсесија Бранка Стаменковића, и намера да прогони недужне људе, није стала ни када је Татјана Васковић остала трудна.

Младић је ухапшен у мају 2011, али је суђење његовим наводним помагачима настављено. Прва пресуда из 2010. била је укинута, поступак се понављао, а Апелациони суд је 2017. ослободио остале оптужене и Лугоњи изрекао шест месеци затвора условно, са роком провере од годину дана. Лугоња је једини признао да је Младића скривао у стану. За остале није постојао ниједан материјални доказ осим сумње тужиоца Бранка Стаменковића и његове спремности да на туђој несрећи изгради своју каријеру.

Стаменковић је 2010. године својим немилосрдним прогоном ових људи, одмах након великих кадровских промена у правосуђу награђен функцијом шефа посебног одељења Вишег јавног тужилаштва у Београду за високо-технолошки криминал. А у моменту када је донета одлука Апелације о ослобађајућим пресудама изабран је и за заменика републичког јавног тужиоца. Његова лојалност том одметнутом делу тужилачког система још једном је потврђена  2023.  када је изабран  за председника Високог савета тужилаштва.

Јово Ђого није дочекао коначан судски одговор, преминуо је 2009. године. Његово име остало је међу оптуженима, а његова породица без могућности да он доживи окончање суђења. Станку Ристићу ослобађајућа пресуда није могла да врати више од 450 дана проведених у притвору, међу њима 161 дан у самици. Ни његовом сину, ни породици Васковић коначна одлука није могла да избрише месеце лишености слободе и године неизвесности.

Ратко Младић преминуо је 27. августа 2026. у Хагу. Његово тело превезао је авион Владе Србије у присуству министра одбране, комеморација је обављена у Дому војске, а сахрана је најављена за понедељак 7. септембар на Топчидерском гробљу. На сахрани српском генералу очекује се долазак на десетине хиљада људи из Србије, Републике Српске и из Црне Горе.

Својим делима свако од ових личности биће уписан у историју, чињеницу како је српски народ дочекао вест о смрти вољеног генерала не може ниједно прекрајање историје променити. Људи који су годинама без икаквог основа гоњени такође ће имати своје које је ће за разлику од Стаменковића бити часно.

Али једанаест година прогона не треба и не сме да остане у сенци заборава. Напротив, Стаменковић јавности дугује одговоре о свом раду, а породицама које су прошле кроз овај поступак  није довољно само да се одговорни измакне док држава плати његов дуг. Као и он, тако и Загорка Доловац треба да прихвате јавно преиспитивање рада тужилаштва и случаја који представља једну од највећих мрља у правосуђу.

Софија Марић / Васељенска