БЛОКАДЕРСКО ИНТЕРНЕТ НАСИЉЕ ПОДИГНУТО НА НИВО ОТВОРЕНОГ ФАШИЗМА: На мети спортисти, инфлуенсери и обични грађани

Интернет насиље, познато и као дигитално насиље, загадило је српски јавни простор током последње две године. Најстрашнији облици таргетирања и напада на личност због одбијања да се учествује у блокадерском лудилу одвијају се паралелно са обојеном револуцијом која је претила да сруши државу и њене институције.

Најтежи удар трпели су они који нису били политички активни. Најновији примери злоупотребе златних српских одбојкашица и напади на инфлуенсерку Маријану Ракочевић, познату на Инстаграму као „Змајчек“, показују дубину провалије у коју су упали екстремизовани блокадери.

У мору коментара који су пратили ова два случаја било је на хиљаде порука са лажних, ботовских профила. Стратегија креирања привида јавног мњења преко таквих налога већ две године даје резултате.

Када крене „цунами“ таквих коментара, на њега се, у знатно мањој мери, надовезују и прави налози, чији власници, затровани мржњом, мисле да „Богу службу чине“. У таквој атмосфери потребно је пронаћи кривца или хероја, који затим бива разапет или слављен иако често нема никакве непосредне везе са случајем за који је везан.

Одбојкашице између медаље и политичког линча

Пре неколико дана златне српске одбојкашице освојиле су бронзану медаљу на Европском првенству. По већ устаљеном обичају, приређен им је пријем у Председништву Србије, где их је угостио председник Александар Вучић.

Ниједна од ведета српске репрезентације, која већ деценијама радује нацију својим успесима, није одбила да дође на пријем. Штавише, према речима Зорана Терзића, једног од најуспешнијих српских тренера у историји екипних спортова, све оне су свесно и радо прихватиле да, по добром старом обичају, своју радост и успех поделе са председником Србије и целокупном јавношћу.

Међутим, између освајања медаље и славља, односно доласка на пријем, догодило се нешто што подсећа на најмрачнија времена политичког прогона. Чим је јавност сазнала да ће одбојкашице присуствовати пријему, покренута је фарма блокадерских ботова на друштвеним мрежама, која је почела да разапиње српске спортске диве.

Свесне да би због тога могле да доживљавају непријатности на улици, у кафићима и на другим јавним местима, као и да буду нападане од екстремизованих појединаца који већ две године живе под утицајем таквих кампања, одбојкашице су се на пријему нашле у крајње непријатној ситуацији.

Председник Србије обратио им се из позиције најважније политичке институције у земљи. Говорио је као председник државе, а не као лидер једне политичке странке. Хвалио је успехе српских одбојкашица онако како би то учинио свако од нас и пренео им радост целог српског народа. У његовом говору није било ни трунке наступа политичког лидера само једне партије или стране у политичком сукобу.

На крају крајева, обавеза председника земље јесте да се према националном благу, а српске одбојкашице то јесу, односи као према кћеркама и сестрама свих нас.

Међутим, блокадерска секта је још једном успела да подели Србију и тиме показала моћ друштвених мрежа и нерегулисаног интернет простора. Одједном су девојке које се никада нису политички експонирале, јер је њихов домен спорт, постале политички постери ботовских налога. Најстрашнија кампања злоупотребе завршила се тако што су, ни криве ни дужне, постављене између две политичке ватре.

Управо о томе је говорио Зоран Терзић када је истакао да ниједна одбојкашица није одбила да дође на пријем нити да врати заслужену новчану награду. Како је навео, да је било која од њих одбила да учествује, честитао би јој на ставу и не би имао ништа против. Али то се једноставно није догодило.

Србија, земља слободних људи, доживела је са експанзијом интернет насиља најстрашнији облик гурања у дигиталне торове и заробљавања свих нас. На удару су се нашли сви који мисле својом главом.

Нису поштеђени ни инфлуенсери

Интернет заједница дигиталних насилника и ботовске фарме имају задатак да пронађу хероја или зликовца. То су постулати пропаганде коју спроводе већ две године. У претходном случају српске одбојкашице проглашене су „херојима“, док је Маријана Ракочевић, позната као „Змајчек“, постала „зликовац“.

Случај вршњачког насиља у школи у Мрчајевцима узнемирио је јавност. Као и небројено пута до сада, у правом тренутку, а у недостатку политичких идеја и насиља на улицама, ботовске фарме окренуле су се интернет кампањи. Од једног страшног случаја, на који су државне институције, како се испоставило, реаговале на време, направљена је политичка афера.

О таквим случајевима у нормалним друштвима разговара се како би се пронашли решење и излаз. У српском друштву, затрованом блокадерским лудилом, од таквог случаја гради се политичка кампања. Није случајно што је тај случај извучен „из нафталина“ баш на почетку предизборне кампање, као што није случајан ни начин на који је искоришћен.

Разумевајући да сваки такав случај има више страна које је потребно подробно испитати пре него што се баци први камен, државне институције су и овога пута биле опрезне. Ванинституционалне адресе, блокадери и њихове фарме ботова окренули су се организованом разапињању оних за које су проценили да ће им донети највећу политичку корист.

Као и небројено пута до сада, у том процесу страдали су људи који учествују у јавном животу на интернету, али у оваквим случајевима чекају званичне информације и не износе ставове пре времена. Пре годину дана ботовске фарме називале су их „неутралнима“, па се на њих сручио сав бес блокадерске секте јер обојена револуција није ишла у жељеном правцу.

Данас су на удару сви они који су поводом случаја у Мрчајевцима указали на одређене нелогичности и чињеницу да је реч о малолетној деци, због чега је недостојно да се о случају без довољно информација изјашњавају људи који не познају ни чињенице ни правосудне процедуре.

Међу њима се нашла и Маријана Ракочевић. Омиљена и веома праћена инфлуенсерка наједном је постала непријатељ ботовских фарми, али и стварних блокадера.

Пошто су проценили да неутрални и одговорни људи, који позивају на опрез, штете наративу о наводним мрачним институцијама које заташкавају случајеве насиља, покренут је разоран талас напада. Живот Маријане Ракочевић испитан је до најситнијих детаља. Одједном је проблематично постало чак и то што ради у државној институцији, као да је запослење у државној служби нешто недозвољено.

Као наводни доказ да је њен коментар, у којем је позвала да се сачекају званичне информације пре него што било ко буде нападнут, био „наручен“, послужила је фотографија из Владе Србије настала пре 13 година.

С друге стране, никада се не потенцира чињеница да велики број активиста и чланова опозиционих странака, као и професори и идеолози блокадерске секте, раде у државним институцијама и предузећима.

Зашто никада није нападнут ниједан политички лидер или представник опозиционе странке који деценијама као професионалац ради у државном предузећу? Зашто нису нападнути професори који су чак и током блокада, док је уништаван живот наше деце, радили пројекте са државом и зарађивали милионе?

У свом лудилу, блокадери су ударили на људско право Маријане Ракочевић да ради и живи од свог рада. Да им у свету интернет и дигиталног насиља ништа није свето, показали су много пута. Многим људима покушали су да униште животе, породице и егзистенцију.

Све то раде циљано и смишљено. Стварају „хероје“ када су им потребни, а разапињу људе када желе да продубе поделе. Када би само једна српска одбојкашица изашла и рекла да не жели да њихов тим буде стављен у контекст политичких расправа, ботовске фарме и читава блокадерска секта разапели би и њу.

Тако функционише обојена револуција.

(24седам)