БЛОКАДЕРИ УДАРИЛИ И НА НАЈРОЂЕНИЈЕ: Позивају да се старијима сакрију личне карте како не би гласали
фото: принтскрин
На друштвеним мрежама појавио се снимак у којем блокадерка предлаже да грађани својим бакама, декама и родитељима сакрију личне карте како би их спречили да гласају. Старије људе назива „сенилним“, а ускраћивање њиховог уставног права представља као „добро дело“.
Колико далеко су поједини блокадери спремни да иду у покушају да наметну сопствену политичку вољу показује још једно скандалозно „упутство“ које се појавило на друштвеним мрежама.
Овога пута мета нису политички противници, страначки активисти или јавне личности, већ најближи чланови породице – баке, деке и родитељи.
Блокадерка је у видео-снимку практично позвала људе да старијим укућанима за које претпостављају да подржавају Српску напредну странку сакрију личне карте, како би их на дан избора спречили да гласају. Потом би им, како цинично предлаже, документ „случајно пронашли“ већ наредног дана и представили се као брижни и племенити чланови породице.
– Замислите следећу ситуацију – ваша бака или ваш дека, који су иначе симпатизери СНС-а, крену на изборе и онда тамо стоје у реду, траже личну карту и схвате да су је они негде загубили, негде су је ставили на место где иначе нису, или су је оставили код куће или су је загубили негде. Једноставно, нема личне карте, не може да се гласа – говори она на снимку.
Ту се, међутим, не зауставља.
– Јер они без личне карте не могу да гласају и они онда схвате да су забрљали, загубили, негде је затурили. Стари људи су тако, како бих вам рекла, ј***га, оно, мало заборавни, мало су већ сенилни и тако даље, па не сете се где су ставили ту личну карту, је л’ тако? И онда аутоматски не могу да гласају и ето ти, то се дешава, то се дешава – наводи блокадерка.
На крају износи најциничнији део предлога:
– И онда сутрадан ви њима помогнете да они нађу ту личну карту. Требаће им, наравно, за Дом здравља, за нешто ће им требати већ, откуд знам. И ви нађете, сасвим случајно, ту личну карту, помогнете им, јер сте ви добар унук или добар син или добра ћерка, и помогнете им. То је дивно, то је племенито, је л’ тако, људи?
Крађа права гласа представљена као „племенитост“
Овај снимак није само неумесна шала нити још једна глупост објављена на друштвеним мрежама. Реч је о отвореном заговарању преваре унутар породице, злоупотребе поверења и спречавања грађана да остваре једно од основних уставних права.
Бирачко право у Србији припада сваком пунолетном и пословно способном држављанину, а Устав прописује да су избори слободни и да је гласање тајно. О томе говори члан 52 Устава, док Кривични законик посебно штити право грађана да гласају без противзаконитог спречавања. Зато скривање нечијег документа са намером да та особа не гласа не треба банализовати као несташлук или политички перформанс.
Посебно је одвратан покушај да се такав поступак упакује у причу о „добром унуку“, „добром сину“ или „доброј ћерки“. Особа којој је сакривен документ није заштићена нити јој је помогнуто – преварена је и понижена у сопственом дому, од људи којима верује.
Старији им сметају јер не гласају „како треба“
Старији грађани у овом снимку представљени су као заборавни, неспособни и „сенилни“ само зато што се претпоставља да ће гласати за СНС. Њихово животно искуство, право на политички избор и способност да сами одлучују бришу се једном увредљивом етикетом.
Они, међутим, не гласају на одређени начин зато што су „сенилни“, како их блокадерка погрдно представља. Многи од њих прошли су ратове, санкције, бомбардовање, политичке ломове, незапосленост, инфлацију и урушавање државе. Они памте и пореде. Управо то искуство блокадерској пропаганди очигледно смета, јер старије грађане није лако убедити да забораве оно што су лично преживели.
Када некога не можете да придобијете аргументима, а затим покушате да га физички спречите да гласа, тиме признајете сопствену политичку немоћ. Порука оваквог „упутства“ је јасна: ако грађани неће да гласају за нас, треба им онемогућити да гласају уопште.
Психолошка манипулација унутар породице
У психолошком смислу, овде се пропагира посебно подмукао облик манипулације. Од члана породице тражи се да злоупотреби блискост, приступ туђим стварима и поверење особе са којом живи. Жртва би требало да поверује да је сама изгубила документ, да посумња у сопствено памћење и прихвати да је „заборавна“ или „сенилна“.
То је понижавање човека изведено тако да он за понижење окриви самог себе.
Још је језивије што се читава превара представља као забавна досетка, а накнадно враћање личне карте као племенитост. По тој изврнутој логици, прво некоме украдете могућност да одлучује о својој земљи, а затим очекујете захвалност јер сте му вратили оно што сте сами сакрили.
Ту више нема ни поштовања према породици, ни емпатије према старијима, ни минимума политичке пристојности. Постоји само опсесија резултатом и уверење да је свако средство дозвољено уколико води ка циљу.
Демократија само док побеђују „подобни“
Сличне идеје нису се појавиле први пут. У јавности су се и раније чули предлози да пензионерима треба ограничити или одузети право гласа, јер наводно доносе „погрешне“ политичке одлуке.
То разоткрива ауторитарну суштину такве политике. Демократија им одговара само ако сви гласају онако како су они замислили. Ако већина бира другачије, онда није проблем у њиховој политици, кандидатима и недостатку поверења, већ у грађанима које би требало ућуткати, прогласити необразованим или сенилним и уклонити са биралишта.
Таква логика има јасну фашистичку матрицу: грађани се деле на подобне и неподобне, а једној групи се, због година и политичког опредељења, оспорава право да равноправно учествује у одлучивању. Држава уређена по том принципу не би била демократија, већ систем једноумља у којем права постоје само за оне који подржавају „исправну“ политичку опцију.
Нису им свети ни бака, ни дека, ни родитељи
Најпоразније у читавом снимку јесте спремност да се политичка мржња унесе у породицу. Од људи се тражи да преваре оне који су их одгајали, да им сакрију документе и да их понизе само зато што не деле њихово политичко мишљење.
Ако сте спремни да сопственој баки, деди или родитељу ускратите право гласа, онда вам није стало ни до демократије, ни до људских права, ни до породице. Стало вам је само до тога да нико ко мисли другачије не буде у прилици да се чује.
Снимак зато најбоље показује политичку немоћ и морални суноврат његових аутора. Они који тврде да представљају слободу отворено позивају на ускраћивање слободе. Они који говоре о демократији смишљају како да спрече грађане да гласају. Они који се представљају као борци против насиља промовишу психолошко насиље над најстаријим и најближим члановима породице.
А иза свега остаје једноставна истина: ко мора да крије личне карте како би победио на изборима, тај је већ признао да нема поверење народа.
24Седам
