ПРЕСУДА ВОЂАМА ЗЛОЧИНАЧКЕ ОВК: Тачи имао кључну улогу, лично учествовао у извршењу кривичних дела и подстицао их

Пред Специјализованим већима Косова у Хагу почело је изрицање пресуде четворици вођа тзв. ОВК по оптужници за ратне злочине и злочине против човечности. Тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за оптужене Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија.

Судско веће: Тачи имао сазнања о кривичним делима извршеним над противницима ОВК, али није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио: активно учествовао у кривичним делима и подстицао их.

Судско веће у Хагу: Тачи је значајно допринео сровођењу заједничког кажњивог циља ОВК, имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља, лично учествовао у извршењу кривичних дела и подржавао их.

„Тужилаштво доказало ратни злочин убиство 98 лица“

Специјализована већа: Тужилаштво доказало да су припадници ОВК умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 98 лица, односно ратни злочин убиство.

Судско веће: Догађаји након 20. јуна 1999. не могу се окарактерисати као ратни злочини
Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине бившим лидерима тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на Косову и Метохији, не могу окарактерисати као ратни злочини.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит казао је да је Судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.

– Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је поред тога закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности – казао је Смит.

Како је додао, веће је утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.

Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених били свесни околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићеног статуса жртава.

– На основу тог закључка, панел даље налази да се критични догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине након 20. јуна 1999, дакле по окончању немеђународног оружаног сукоба између ОВК и СРЈ, односно српских снага када су престала да важе правила међународног хуманитарног права, не могу оквалификовати као ратни злочини – казао је Смит.

Судско веће у Хагу: Тужилаштво није доказало да су извршени злочини против човечности
Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је у предмету против бивших вођа тзв. ОВК, да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит казао је, током изрицања пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечност, да што се тиче постојања систематског напада или напада ширих размера на цивилно становништво као услова за злочине против човечности, судско веће је закључио да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво.

Како је додао Смит, веће је утврдило да су најкасније од априла 1998. до августа 1999. припадници ОВК вршили дела насиља и злостављања над цивилним становништвом широм Косова и у одређеним деловима северне Албаније који су били под контролом тзв. ОВК, вршећи, између осталог, радње наведене у члану 13 Закона.

Веће је, такође, закључио, како је рекао Смит, да су те радње представљале напад који је био и систематски и ширих размера.

– Међутим, панел је закључио да тужилаштво није доказало, ван разумне сумње, да је тај напад био усмерен на цивилно становништво. Конкретно, панел је закључио да су, и поред тога што је постојала политика, односно план, за циљане нападе на лица која су сматрана противницима, жртве махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву. Панел се, дакле, није уверио да лица која су припадници ОВК циљано нападали у контексту овог предмета представљају цивилно становништво у смислу злочина против човечности – рекао је Смит.

Додао је да је панел закључио да тужилаштво није показало, ван разумне сумње, да су извршена кривична дела прогона, затварања, других нехуманих поступака, мучења, убиства и присилног нестанка лица као злочини против човечности.

Тужилаштво доказало да је ОВК починила ратни злочин над најмање 385 лица

Специјализована већа Косова: Тужилаштво доказало да је тзв. ОВК починила ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе над најмање 385 лица.

На основу свих изнетих доказа, панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. произвољно лишили слободе најмање 385 лица и држали их у бројним затвореничким објектима под контролом ОВК у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у 2 области на северу Албаније. Припадници ОВК, укључујући припаднике војне полиције, хапсили су и одводили жртве у затвореничке објекте под контролом ОВК на Косову и у северној Албанији. Припадници ОВК су многе жртве ухапсили у сличним околностима, у њиховим домовима или на путевима, а потом су их одводили у затвореничке објекте. Многе жртве су приликом хапшења пребијали, грубо вређали, стављали им повез на очи, везивали им руке и ноге, и одузимали им личне предмете. Из доказа се види да су та лица махом хапшена и лишавана слободе, уз тврдњу да су српски колаборационисти, шпијуни, издајници и друге сличне оптужбе, рекао је судија Смит.

У заточеништву, жртве нису могле да напуштају затвореничке објекте; затвореници су држани у закључаним просторијама или под стражом, окружени наоружаним припадницима ОВК који им нису дали да оду. Многи затвореници били су у ланцима, везаних руку или с лисицама, други су држани под претњом оружјем. Један сведок, који је држан у Лапушнику, испричао је да су га довели у шталу у којој је било 4 или 5 преграда за животиње, и најмање 7 лица везаних ланцима као животиње. Ни у једном тренутку хапшења и затварања тих лица није било засновано на кривичном поступку, нити је постојала основана сумња која би лишење слободе чинила апсолутно неопходним из безбедносних разлога. Заправо, затвореници су били наставници, земљорадници, шумари, радници, и у неким случајевима жене и деца. Уз свега неколико изузетака, нема доказа да се било које од лица лишених слободе бавило било каквим криминалним активностима, активно учествовало у непријатељствима или се бавило било којом другом делатношћу због које би ОВК имала разлога да стрепи за безбедност, и тиме оправдала њихово лишавање слободе.

Жртве су држане у заточеништву на основу непоткрепљених и неодређених оптужби и гласина да су српски колаборационисти, између осталог због своје националне припадности или због некаквог наводног шпијунирања или контаката и пословних активности са Србима или са српском полицијом или војском. Нема уверљивих доказа да су лица ухапшена и држана у затвореничким објектима ОВК заиста била, цитирам, „српски колаборационисти“, колаборационисти, шпијуни или издајници, како је тврдила ОВК. Иако су пред панел изнети докази да су нека хапшења и лишења слободе могла бити мотивисана личним размирицама, панел је закључио да би припадници ОВК, чак и када су личне размирице можда испрва биле разлог за хапшење, ухапшено лице затварали не обазирући се на извор или тачност оптужби. У свим случајевима радило се о припадницима ОВК који су затворенике држали у затвореничким објектима ОВК, називали су их шпијунима и колаборационистима, злостављали их и у неким случајевима убијали. Понекад су припадници ОВК још горе поступали са затвореницима са којима су они или неки други имали личне размирице.|

Осим у изузетно малом броју случајева, затвореници нису били службено обавештени о разлозима за притвор, нису благовремено изведени пред судију или други надлежни орган, и није им пружена прилика да оспоре законитост притвора. Уместо тога, били су препуштени на милост и немилост својих тамничара.

Панел је закључио да је тужилаштво ван разумне сумње доказало да је ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе из тачке 3 оптужнице извршен над најмање 385 лица. Тачке 5 и 7, сурово поступање и мучење. Сада прелазим на тачке 5 и 7, сурово поступање и мучење. На основу укупних расположивих доказа, панел је закључио да је у периоду између априла 1998. и 20. јуна 1999. 348 лица било подвргнуто суровом поступању, а да је од тих 348 лица 303 лица било подвргнуто мучењу. Конкретно, панел је утврдио да су припадници ОВК у разним затвореничким објектима на Косову и у северној Албанији успоставили и одржавали нехумане услове заточеништва, односно допринели њиховом успостављању и одржавању.

Затвореници су били заточени на разним локацијама и у различитим типовима објеката, укључујући некадашње школске зграде, штале и подруме. Затвореници су често држани у просторијама које су биле сувише мале за толики број затвореника, није било услова за спавање, или су ти услови били неадекватни. Многи затвореници су морали да спавају на бетонском поду који је у неким случајевима био прекривен блатом или људским и животињским изметом. Осим у малом броју изузетака, затвореници нису добијали довољно хране и воде. Конкретно, у неким затвореничким објектима затвореници по више дана уопште нису добијали храну. Исто тако, уз малобројне изузетке, затвореницима није пружана медицинска помоћ. Затвореницима није било дозвољено да се перу. Већина није имала ни приступ тоалету. Један сведок, који је био затворен у лапушнику, испричао је да су затвореници на почетку морали да врше нужду на под, а касније су за то користили једну кофу.|

У многим затвореничким објектима затвореници су били везани ланцима или лисицама, или су им руке и ноге биле везане. Један сведок, који је био затворен у Чахану, казао је да су му руке непрекидно биле везане током 20 дана. Поред тога, Панел је утврдио да су многи припадници ОВК, који су учествовали у затварању, физички злостављали затворенике. У разним затвореничким објектима, неки припадници ОВК редовно су шутирали и у више наврата сурово премлаћивали затворенике, ударајући их, између осталог, кундацима пушака, палицама, моткама, дршкама секира, металним шипкама и кабловима за струју.

Неке затворенике припадници ОВК би обесили за ноге и тукли их док су висили наглавачке. Неки затвореници били су присиљени да се међусобно туку. Многе затворенике су тукли све док више нису могли да устану, да нормално дишу или док не би изгубили свест. Неки затвореници су умрли услед повреда које су им њихови тамничари из ОВК нанели током жестоких премлаћивања. Један затвореник који је био затворен у лапушнику испричао је да је други затвореник молио војнике ОВК, док су га тукли: „Дајте ми метак, немојте да се овако мучим.“ На шта му је један од војника одвратио: „Нема метка за тебе. Одузећемо ти живот мало по мало. “

Припадници ОВК су такође психички мучили затворенике. Затвореници су били присиљени да слушају и гледају како друге затворенике туку, и како они јаучу од бола. На пример, један сведок који је био затворен у Лапужнику навео је да су двојицу затвореника толико жестоко премлатили пред осталима да су се сви други затвореници расплакали. Једног човека, који је извршио самоубиство, оставили су да виси у просторији како би остали могли да га виде. Неки затвореници су морали да покопају тела других затвореника. У многим затвореничким објектима, затвореницима су говорили да ће их убити, или да су друга лица која су била затворена заједно са њима погубљена. Други затвореници били су подвргнути лажном погубљењу. Затвореници су слушали и гледали како њихову блиску родбину или пријатеље туку, или би им рекли да су чланови њихових породица затворени на неком другом месту, али им није било дозвољено да их виде. Један сведок, чијег су рођака у Лапужнику тако тешко претукли да је касније умро пред тим сведоком, рекао је другим затвореницима: „Лакше би ми било да су убили мене уместо мог рођака, зато што он има малу децу и зато што сам га много волео. “

Панел је закључио да су у тим радњама затвореницима нанети тежак физички и психички бол и патња. Многи затвореници задобили су тешке физичке повреде или су претрпели тежак психички бол. На пример, неким затвореницима чупали су нокте или ломили удове, укључујући руке, ноге, скочне зглобове и ребра. Неколико сведока је посведочило да до данас имају болове у стопалима, шакама или другим деловима тела, и да не могу нормално да ходају или да се нормално служе повређеним удовима. Многим затвореницима избијени су зуби или су им услед премлаћивања остали трајни ожиљци. Многи сведоци су такође описали трајне психичке последице свог страдања. Конкретно, неколико сведока је навело да пате од главобоље, несанице и дуготрајне депресије.

Панел је закључио да смишљање начина на који су затвореници држани у нехуманим условима и често сурово премлаћивани показује да су барем они припадници ОВК који се поименце наводе у пресуди намеравали да затвореницима нанесу тешке душевне и физичке патње. Осим тога, затвореници су често подвргавани грубом саслушавању. Затворенике су испитивали о њиховом послу, о наводној сарадњи са Србима, о српским сарадницима о томе зашто су постали шпијуни, зашто се нису прикључили ОВК, а једног затвореника су питали зашто није „на Тачијевој страни“.

Почело изрицање пресуде

У Специјализованим већима Косова у Хагу почело је изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Селимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине ротив човечности.

У судници су оптужени, чланови њихових породица, министар спољних послова привремених институција Гљаук Коњуфца, министар за породицу привремених институција Андин Хоти, председник удружења бивших припадника тзв. ОВК Хисни Гуцати, посланици Демократске партије Косова.

На почетку је најављена кратка пауза због медија и фотографисања.

Потом је настављена редовним процедурама.

Застава злочиначке ОВК – Приштина слави злочинце

У Приштини и другим градовима на КиМ истакнуте су заставе и амблеми злочиначке ОВК.

На главном тргу у Приштини, где је постављен екран на коме се одбројава време до изрицања пресуде и где ће изрицање бити преношено, почело је окупљање.

На тргу су велика платна са фотографијама Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија.

На фотографијама које су објавили медији у Приштини види се да су око зграде владе и председништва привремених институција постављене заштитне ограде.

Новости