Немачке трупе су у Загребу дочекане са цвећем и одушевљењем: Шта се догодило 10. априла 1941. године?

Када је Немачка 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију, мало ко је могао да претпостави колико ће брзо доћи до потпуног распада државе. Београд је бомбардован, југословенска војска била је развучена на огромном фронту, а немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге продирале су са више страна.

Ипак, војни слом није свуда изгледао исто. На северозападу Југославије, нарочито на простору Хрватске, распад фронта био је праћен побунама, дезертерством и преласком дела хрватских војника на страну усташког покрета. Немачке снаге на том правцу нису наишле на отпор какав би се очекивао у рату између две државе. Напротив, у појединим местима немачки војници дочекани су као савезници.

Већ 8. априла у Бјеловару је побуњен цео 108. пешадијски пук Југословенске војске, који је прешао на страну усташа. Побуна се ширила, а у појединим случајевима долазило је и до напада на српске официре и војнике. До 10. априла северозападни фронт практично је био сломљен.

Управо у таквим околностима немачке трупе стигле су пред Загреб.

Немци у Загребу пре капитулације Југославије

Десетог априла 1941. године, док Априлски рат још траје и док Југославија формално није капитулирала, немачке трупе улазе у Загреб.

Немачке трупе ушле су у град нешто пре 16 часова. Истог дана, у 17 часова и 45 минута, Радио Загреб објавио је проглас Славка Кватерника о успостављању Независне Државе Хрватске.

Ова временска подударност није споредна ствар. Немачка војска још није завршила рат против Југославије, али је у Загребу већ било јасно да се стара држава распада и да ће власт преузети нови режим ослоњен на Силе Осовине.

Немци су, дакле, у Загреб стигли пре него што је Југословенска војска капитулирала, а у граду су затекли политичку и војну инфраструктуру која је већ била спремна за преузимање власти.

Како су дочекани немачки војници?

Ту долазимо до једног од најупечатљивијих призора Априлског рата.

Немачке јединице у Загребу нису дочекане као војска против које се спрема отпор. Дочек је, напротив, био свечан, а народ је Вермахт дочекао са одушевљењем. Историјски извори говоре о масовном изласку Загрепчана на улице, поздрављању немачких војника и дочекивању са цвећем.

Још је значајније што за ову слику не морамо да се ослањамо само на каснија сведочанства српских аутора. Постоји и непосредан хрватски извор из априла 1941. године.

Лист Хрватски народ, у броју од 17. априла 1941, описујући долазак немачке војске, назива њихов дочек у Загребу „тријумфом“. У том тексту се наводи да су у дочеку учествовали „и старци и дјеца“, да су Хрвати у немачком војнику гледали „спасиоца слободе“ и да је улазак немачких трупа у Загреб представљао „тријумфалан поход“.

То је изузетно важан документ јер не говоримо о тексту написаном деценијама касније, у некој новој политичкој интерпретацији. Говоримо о загребачком листу који је излазио у тренутку када је НДХ тек успостављена и који је тада одушевљено писао о немачкој војсци.

„Спасиоци слободе Хрвата“

Формулација из Хрватског народа посебно је занимљива.

Немачки војник није представљен само као савезник или војник државе која је победила Југославију. Представљен је као човек који је донео слободу.

У истом тексту немачки вођа представљен је као човек коме се Хрвати диве, док се немачкој војсци приписује заслуга за стварање хрватске државе.

То показује и једну важну ствар коју не треба изгубити из вида: за део хрватског политичког и националног покрета немачка победа над Југославијом није доживљена као национална катастрофа, већ као прилика да се после више од две деценије постојања Краљевине СХС, односно Југославије, успостави посебна хрватска држава.

Цена те „слободе“ била је, међутим, зависност од Немачке и Италије и успостављање усташког режима који ће врло брзо започети систематски прогон и масовно убијање Срба, Јевреја, Рома и политичких противника.

Нема поузданог броја дочеканих

Једно питање се често поставља: колико је људи заправо дочекало немачке трупе у Загребу?

Ту треба бити опрезан. У литератури и на интернету појављују се различите процене, али за тачан број људи који су тог дана изашли на улице не постоји довољно поуздан извор да би се могла навести конкретна цифра.

Зато није потребно измишљати број како би се дочарала величина догађаја. Извори говоре о великој маси људи, о цвећу, одушевљењу и свечаном дочеку. Сам Хрватски народ користи језик масовног националног одушевљења и описује учешће људи различитих генерација.

Историјски је зато много коректније рећи да су немачке трупе дочекане масовно и са великим одушевљењем, него наводити број који не можемо доказати.

Кватерник проглашава НДХ

Док су немачки војници пролазили загребачким улицама, у граду се припремала једна од најважнијих политичких одлука тог рата.

Славко Кватерник је преко Радио Загреба у 17 часова и 45 минута прогласио Независну Државу Хрватску у име Анте Павелића, који се тада још налазио ван земље.

Проглас није био резултат некакве самосталне војне победе усташа. Павелић се налазио у Италији, а усташки покрет није имао снагу која би самостално могла да освоји Загреб и створи државу на целој територији коју је прогласила НДХ.

Та држава настала је у тренутку када је немачка војска разбијала Краљевину Југославију.

Зато је 10. април 1941. немогуће разумети одвојено од немачке инвазије.

И Мачек позива на сарадњу

Још један детаљ показује колико је ситуација у Загребу била специфична.

Влатко Мачек, лидер Хрватске сељачке странке и потпредседник југословенске владе, преко Радио Загреба обратио се становништву и позвао присталице ХСС-а и људе који су се налазили на управним положајима да сарађују са новом влашћу.

То је значило да нова власт није морала све да гради од нуле. Велики део постојеће управне структуре Бановине Хрватске стављен је на располагање новој држави.

У исто време, део хрватских официра и војника већ је прешао на страну новог поретка. Према подацима које наводи НСПМ, значајан број виших официра касније је ступио у оружане снаге НДХ.

Шта је заправо значио 10. април?

Десети април 1941. није био само дан када су Немци ушли у Загреб.

То је био дан када је пред очима немачке војске практично престала да функционише југословенска власт на простору Хрватске и када је усташки покрет преузео државни апарат и прогласио НДХ.

Истовремено, слике немачких војника које Загрепчани дочекују са цвећем остале су један од најупечатљивијих симбола распада Краљевине Југославије. Само два дана касније, 12. априла, Фриц Клингенберг ће са малом групом припадника Вафен-СС-а стићи у центар Београда.

Контраст је готово невероватан: док су немачке трупе у Загребу дочекане као победничка војска која доноси „слободу“, Београд је већ био иза себе оставио дане разорног немачког бомбардовања. А када је Клингенберг стигао у центар престонице, није имао дивизију иза себе, већ свега неколико војника и неисправну радио-станицу.

Ипак, управо ће та два дана — 10. и 12. април — постати два различита симбола истог слома: у Загребу немачка војска дочекана је као сила која је омогућила стварање НДХ, док је у Београду мала група немачких војника искористила хаос, страх и разорен град да изнуди предају престонице.

Компас инфо