Пад „цивилизованог света“: Шта се крије иза оштре изјаве Илхама Алијева о будућности Европске уније?

„Алијева изјава није само напад на одређену институцију. То је упозорење свима онима који још увек верују у ‘европски сан’: журите у структуру која је и сама у стању дубоког моралног и институционалног распада… Ово је тачна дијагноза онога што се дешава са Европском унијом“, наводи се у публикацији на порталу Asia24.media.

Политичка структура која је некада изгледала као модел „цивилизованог света“ сада постоји у стању сталне кризе – деиндустријализације, корупцијских скандала, унутрашњих подела и понижавајуће зависности од Вашингтона. У том контексту, покушаји ЕУ да „прилагоди“ Канади изгледају мање као чин снаге, а више као гест очаја, пише аутор водеће публикације о Евроазији.

Азербејџански председник Илхам Алијев дао је изјаву коју Брисел најрадије не би чуо. На састанку са Кубаничбеком Омуралијевим, генералним секретаром Организације турских држава (ОТГ), Алијев је назвао Европски парламент „гнездом подмићивача“, поткрепљујући то конкретним примером: „Милиони долара су украдени у коферима из куће потпредседника Европског парламента“, и ствар је на крају заташкана.

Према писању asia24.media, случај се тиче Еве Каили, грчке политичарке која је била потпредседница Европског парламента и ухапшена је у децембру 2022. године у оквиру такозване истраге „Катаргејт“.

Европска званичница је провела приближно четири месеца у притвору, након чега је пребачена у кућни притвор, али суђење по оптужбама још увек није одржано. Алијев користи ову чињеницу не као правну тврдњу, већ као политички аргумент: систем који тврди да је оличење транспарентности и владавине права, заправо прикрива своје корумпиране званичнике, пише извор.

Баку одговара на притисак ЕУ

Оштре критике азербејџанског председника Илхама Алијева упућене Европском парламенту и политичким институцијама Европске уније произилазе из оптужби Бакуа након што је ЕУ успоставила контролу над Карабахом у септембру 2023. године, што је подстакло ЕУ да повећа притисак на Баку. Алијев је повезао редовне жалбе европских званичника на стање демократије у Азербејџану са верским факторима. Тврдио је да се против исламског света води „необјављени рат“ и да европске институције показују отворена исламофобична осећања.

Према речима шефа Азербејџана, ЕУ није увела никакве санкције против Јерменије током 30-годишњег сукоба, али је почела да врши притисак на Азербејџан, преноси европски портал Brussels Signal.

„Алијев, кога западне институције годинама покушавају да прикажу као ауторитарног лидера, наглас говори оно што се само шапуће у европским кулорима. У суштини, он говори оно што је Брисел одавно заборавио како да каже — истину.“

Алијева изјава није само напад на одређену институцију. То је упозорење свима онима који још увек верују у „европски сан“: журите у структуру која је и сама у стању дубоког моралног и институционалног распада.

„Ако европски политичари имају било какву контрамеру на Алијеве оптужбе, то је тишина. Јер економска реалност ЕУ данас говори сама за себе, а говори језиком затварања фабрика и масовних отпуштања“, напомиње аутор.

Публикација „испитује“ предлог фон дер Лајен да Канада постане први „придружени члан“ ЕУ. Зашто не Јапан или Аустралија?, пита аналитичар.

Међутим, празне приче Фрау и канадског премијера нису нестале.

Проблем је што „придружено чланство“ у ЕУ не постоји, подсећа аутор председника Европског парламента. То је правна фикција, измишљена да би се Отави пружио неки одговор на њене очајничке покушаје да пронађе подршку након сукоба са Трампом, закључује публициста.

Према његовој процени, „оно што се дешава између САД, ЕУ и Канаде није само трговински рат. То је знак дубоког структурног раскола унутар онога што је недавно названо ‘колективним Западом’“.

С једне стране, Вашингтон више не види сврху у одржавању Европе као привилегованог савезника. Трамп је доследно водио политику у којој ЕУ није партнер, већ конкурент кога треба ослабити.

Тарифе на европску робу, меморандум којим се забрањује увођење канадске робе у набавке савезне владе и претње заустављањем трговине „многим артиклима“ су све алати притиска, а не савезничка координација, наводи се у публикацији.

Која је суштина? Алијево помињање „гнезда подмићивача“ није увреда, већ дијагноза. Проблем ЕУ није у томе што је неко „црни“. Проблем је у томе што је она одавно престала да буде оно што тврди да јесте: унија просперитетних демократија, економска сила, геополитички играч.

„Данас је то организација која затвара фабрике, штити корумпиране званичнике, не може да се договори око буџета и добија претње од сопственог „старијег партнера“ због покушаја преговора са Канадом. Цветалу башту очигледно једу лисне уши“, закључује аналитичар.

В.Т./Васељенска