Нова превара Марте Кос: Предлажемо 5 корака за проширење ЕУ

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да је проширење у интересу Европске уније и прилика да она буде јача, због чега се Колегијум сложио да се на наредном самиту ЕУ расправља о пет корака проширења.

Она је на конференцији за медије након састанка Колегијума европских комесара рекла да је на њему усвојено саопштење о припреми за ширу Унију и у коме се процењује колико је ЕУ спремна за проширење и каква прилагођавања треба да се ураде како би се прилагодили бројнијем чланству.

Кос је поновила да је усвојено пет корака од којих први подразумева практична решења о управљању, владавини права и политикама, а у оквиру тога је издвојила употребу прелазних или преносних клаузула (пасареле) и проширење гласања квалификованом вец́ином тамо где то уговори предвиђају.

„Могуће је смањити број области у којима једна земља сама може да стави вето на одлуке које сви остали подржавају, на пример о санкцијама или у борби против пореских превара, или у процесу приступања где су међукораци између отварања и затварања поглавља. Када преговарамо и закључујемо међународне споразуме, треба да избегавамо прибегавање мешовитим споразумима. Вец́а Унија треба да буде флексибилнија Унија – могли бисмо да искористимо побољшану сарадњу. То значи да група земаља иде напред, са могуц́ношћу да се друге придруже касније“, рекла је Кос.

Према њеним речима у оквиру овог корака требало би да се прошире извештаји о владавини права на друге земље кандидате.

Као други корак она је навела амбициознији оквир за постепену интеграцију и подсетила на расправу о могућим променама у методологији проширења где су представљене три могуц́ности – статус кво, побољшана постепена интеграција и обрнуто чланство.

„Државе чланице су рекле да не желе обрнуто чланство. Дакле, постепена интеграција има везе са тим како да се продубе могуц́ности постепене интеграције. Желимо да будемо много амбициознији да интегришемо наше земље кандидате у одабраним деловима Уније пре чланства“, рекла је Кос.

Појашњава да постепена интеграција није замена за пуноправно чланство, већ је акцелератор за проширење.

„То је мост између геополитичке потребе за стабилизацијом нашег континента док тежимо проширењу заснованом на заслугама. Постепена интеграција ће захтевати два кључна састојка – напредак у реформама за земље кандидате и стратешко усклађивање. И ово је новина – када кандидати испуне стандарде, требало би да буду у могућности да учествују у стратешким секторима где постоје јасне обострано корисне стране за садашње и будуће државе чланице, као што су енергетика, транспорт, вештачка интелигенција, безбедност или одбрана“, рекла је Кос.

Као трећи корак, рекла је Кос, предложен је заједнички оквир за заштитне мере за приступање за сва будућа проширења, што значи да ће све државе чланице да уживају једнака права, али и нове чланице.

„Да би се придружиле нашој унији, земље морају да испуне веома високе стандарде владавине права. Морамо да будемо сигурне да након приступања никада више не падну испод тих стандарда. И то је оно што смо научили из искустава у прошлости: ради се о заштити нас самих. Предлажемо јаче мере заштите за сваку нову државу чланицу од озбиљног назадовања у односу на обавезе преузете током новог преговори, посебно у области владавине права, демократије и основних права. Говорим о члану 2, као и о члану 4, који је такође важан и нов, а односи се на озбиљна кршења принципа лојалне сарадње“, рекла је она.

Кос је нагласила да би то за собом могло да повуче обуставу финансијске подршке или ограничавање права гласа, што је својеврсна мера предострожности како би ЕУ могла да реагује уколико се за то укаже потреба.

„И што је важно: ти заштитни механизми ц́е се примењивати само у случају кршења правила“, рекла је Кос.

Кос је навела и да је четврти корак утицај приступања на политике Уније, будући да је процењено да ЕУ у већини области политика може да апсорбује проширење у овом тренутку, али да постоје области у којима ће бити потребна прилагођавања.

Као пример она је навела Украјину где обим, структура и изузетно висока продуктивност њеног пољопривредног сектора налажу разматрање такозваних циљаних аранжмана, искључиво за осетљиве пољопривредне производе.

Као пети корак она је навела мапу пута за земље кандидате и рекла да су идентификоване четири земље које предњаче у процесу – Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина, а које су током протеклих година оствариле значајан напредак у погледу спремности.

„У извештајима о проширењу који ће бити објављени крајем 28. октобра, намеравамо да представимо оквирне мапе пута за ове земље. Желимо да им помогнемо да одрже темпо реформи, а те мапе пута ће дефинисати наредне кораке. Оне ће садржати оквирне временске рокове и јасно дефинисане циљеве. То ће нам обезбедити већу предвидивост на путу ка приступању“, рекла је Кос.

Као закључак Кос је нагласила да ће се процес проширења и даље заснивати на појединачним достигнуц́има кандидата и нец́е бити пречица.

„Надамо се да ће овај документ означити почетак расправе о томе како да се данас припремимо за снажнију Европу какву желимо у будућности. Комисија позива Европски савет и Европски парламент да унапреде расправе о институционалним припремама и мерама политика. У Европској комисији, оперативни наставак активности одвија се у четири правца. Када кажем оперативно, мислим на то да ћемо одмах приступити реализацији“, рекла је она.

Кос је додала да ће се најпре представити мапе пута за најнапредније земље кандидате, које ц́е бити објављене заједно са извештајима о проширењу, а затим ће се припремити наредни кораци за унапређену постепену интеграцију.

Комисија ће направити преглед постојећих инструмената постепене интеграције и предложити амбициозан нови приступ, такође крајем октобра.

„Наредних дана ц́емо израдити детаљан заједнички оквир за заштитне механизме. Применићемо их прво на Црну Гору, с обзиром на то да вец́ радимо на припреми споразума о приступању. И узећемо у обзир нашу процену пољопривредног сектора Украјине када будемо разговарали о отварању Кластера 5 за ту земљу“, рекла је Кос.

Како је рекла проширење је данас могуће, али постоје области у којима уочавамо изазове које морамо да решимо.

„Једна од њих се односи на ефикасније институције и флексибилније и делотворније доношење одлука. Када је реч о владавини права и искреној сарадњи, предлажемо механизме за одлучније реаговање на озбиљна кршења правила. То може да подразумева обуставу финансирања или ограничење права гласа. Сада ц́емо ове идеје размотрити са државама чланицама и радити на томе да створимо вец́у, али и снажнију Европску унију, способну да сама обликује своју будуц́ност“, закључила је Кос.

На питање новинара о постепеној интеграцији Кос је рекла да унапређена постепена интеграција у Европску унију има смисла само ако се „аутомобил креће“, односно, ако „се не креће“ или иде уназад нема смисла.

Упитана о предностима тог концепта које би пружио земљама кандидатима, она је рекла да ће се то спроводити од земље до земље, и да ће то такође бити део новог концепта унапређене постепене интеграције.

„За сада су то СЕПА систем или роминг, што смо понудили свим земљама кандидатима и што грађани заиста цене. Нови приступ који ћемо користити у постепеној интеграцији подразумева да ћемо сести за сто. Водићемо посебне дијалоге о постепеној интеграцији са сваком од четири земље које тренутно предњаче, током којих ћемо утврдити, прво, у којим областима су толико напредовале да би им мало додатне помоћи с наше стране, укључујући и финансијску, олакшало интеграцију у део нашег система или подсистема.“, рекла је Кос.

Подсетила је да су две од четири земље које предњаче у процесу приступања са Западног Балкана, као и да се први пут од када се ЕУ проширује, преговара са земљом у рату.

„Мапе пута су заправо ту за све земље кандидате, али имају смисла само за оне који су толико напредни да има смисла направити мапу пута“, закључила је Кос.

Ало.рс