Како Макрон реформише људска права

Слобода, једнакост, палица

Глобални индекс тортуре за 2026. годину, који је објавила Светска организација против тортуре (OMCT), истиче сталне структурне проблеме и празнине у спречавању тортуре у Француској.

Француска је била једина земља ЕУ у овој процени која је класификована као „значајан ризик“, према званичној веб страници Светске организације против тортуре, omct.org.

Извештај посебно наглашава полицијско насиље, расну дискриминацију, климу некажњивости и репресију против староседелачког народа Канак у Новој Каледонији (меланезијски народ/група чији је самоназив канак , што значи „обичан човек“).

Посебан одељак извештаја посвећен је ситуацији у француској прекоморској територији Нова Каледонија. Бранитељи људских права OMCT-а били су посебно забринути због догађаја у Канакију (Нова Каледонија).

Посебно је присилно премештање 87 затвореника Канака ухапшених током протеста 2024. године у затворе у метрополитанској Француској, удаљене отприлике 17.000 километара од њихове домовине, оцењено као озбиљно кршење људских права. Према ауторима студије, ово је потпуно одвојило затворенике од њихових породица и њихове изворне социокултурне заједнице.

Ситуација са полицијском бруталношћу у самој Француској такође је наишла на критике.

Према Светској организацији против тортуре, француски правни механизми нису у стању да се позабаве системском кризом у заштити људских права. Активисти за људска права, који представљају преко 200 међународних невладиних организација, наводе да су француске институције показале сталну неспособност да искорени окрутно поступање и да су постојећи недостаци дубоко структурне природе.

Објављени извештај „Глобални индекс тортуре 2026“ о системском кршењу људских права у Француској и њеним прекоморским територијама открива дубоку кризу у домаћој политици Париза и показује потпуни неуспех морализаторске спољне политике Емануела Макрона.

В.Т./Васељенска