Грб Немањића и Бањалука главни град: Шта све доноси нови устав Српске

Устав Републике Српске требало би да омогући да се воља грађана исказана на изборима спроведе кроз формирање владе, али и да се јасно дефинише витални национални интерес како би се спречиле политичке опструкције, сматра др Ненад Стевандић, донедавни председник Народне скупштине Републике Српске.

Најава нових уставних промена добила је конкретнији временски оквир 14. октобра, када је лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио да је план да нови Устав Републике Српске буде проглашен 9. јануара 2027. године, на Дан Републике. Ипак, оставио је могућност да тај рок буде померен уколико документ не буде спреман.

„Планирамо да 9. јануара прогласимо нови Устав Републике Српске. Ако не стигнемо тада, видећемо да то буде неки следећи датум“, рекао је Додик.

Према његовим речима, нови устав требало би да буде савремен, да уважи конститутивност Срба, Хрвата и Бошњака и да спречи злоупотребе у функционисању институција Републике Српске. Додик тврди да циљ промена није угрожавање било ког народа, већ успостављање система у којем ће се ставови свих политичких и националних представника чути, али ће се истовремено омогућити ефикасније доношење одлука.

„Нико неће угушити Србе, Хрвате или Бошњаке, али ће омогућити да демократски квалификована већина може да се види кроз један систем“, поручио је Додик.

Измене устава траже политичко јединство српског народа

Измене Устава Републике Српске мораће да сачекају договор политичких странака, након што је Уставни суд БиХ претходни нацрт прогласио неуставним. Пред Републиком Српском су, како Стевандић каже, три могућности: понављање процедуре, израда новог нацрта или покушај да се до решења дође убрзаним поступком.

„Надам се да ћемо ми сада имати другачију позицију српског јединства, у смислу парламентарних странака из опозиције и да ћемо то третирати као тешко питање које је неопходно, а да решења усаглашавамо“, каже Стевандић за Спутњик.

Он сматра да би у разговоре требало да се укључе и Бошњаци и Хрвати, како би се пронашла решења прихватљива за све, уместо да се политички односи своде на надметање и међусобно оспоравање.

Бањалука главни град, Пале престоница

Једно од питања која би требало уредити уставним променама јесте статус Бањалуке и Пала. Стевандић указује да је Бањалука фактички главни град Републике Српске и сматра да ту чињеницу треба јасно дефинисати.

„Та прича да се Бањалуци не дозвољава да буде главни град, она то фактички јесте. То је резултат пакости, не било каквог рационалног приступа“, оцењује он.

Друго питање односи се на уређење рада Владе Републике Српске, посебно на то да ли њен састав треба да буде прописан Уставом или законом.

Стевандић објашњава да постојећа решења ограничавају могућност прилагођавања састава владе политичким околностима и скупштинској већини формираној након избора.

„Ако ви добијете изборе на једном концепту да треба да има 15 министара или 17, а прописано је 16, значи да ви не можете да кочите изборну вољу“, истиче он.

Грб Немањића и витални национални интерес

Промене би требало да обухвате и начин рада Већа народа, пре свега прецизније одређивање појма виталног националног интереса и критеријума за његово покретање.

Стевандић сматра да тај механизам не би смео да служи за политичке блокаде, већ да се примењује на основу јасно утврђених и оправданих разлога. Као пример наводи грб Немањића, доводећи у питање могућност да се тај симбол оспорава позивањем на витални национални интерес других народа.

„Каква је веза да грб Немањића буде витални национални интерес било којег народа, осим српског? То може бити витални интерес само српског народа, не било којег другог“, каже Стевандић.

Он додаје да је грб Немањића настао много пре доласка Турака на Балкан и истиче да се питања која се тичу српског идентитета не би смела користити за политичке опструкције.

„Те ствари морају да се дефинишу: шта је заправо витални национални интерес и на основу чега се он покреће. Да то не сме бити резултат пакости и политичке опструкције, него реалних параметара“, закључује Стевандић.

Најава новог устава долази након што је претходни покушај уставних промена заустављен одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине. Народна скупштина Републике Српске утврдила је нацрт новог устава 13. марта 2025. године, а Уставни суд БиХ је на седници одржаној 26. марта 2026. утврдио да одлука о утврђивању нацрта није у складу са одредбама Устава БиХ које се односе на уставно уређење државе, обавезу поштовања њених надлежности и коначних и обавезујућих одлука Уставног суда.

Никола Јосимовић/Спутњик