Две трећине грађана Србије штеди, али само 16 одсто улаже новац

Чак 66 одсто пунолетних грађана Србије редовно или повремено штеди новац, док свега 16 одсто активно улаже у имовину попут некретнина, акција, инвестиционих фондова или злата, показују резултати национално репрезентативног истраживања које је спровела агенција М2С Research за компанију Тавекс злато и сребро.

Истраживање указује на то да додатних 14 одсто грађана који тренутно не улажу намерава да почне са инвестирањем у наредних 12 месеци. Ипак, разлика између дубоко укорењене културе штедње и инвестиционог тржишта остаје изразита. Домаће инвестиционо тржиште је релативно младо, будући да је 56 одсто садашњих инвеститора почело да улаже средства у последњих пет година.

Главни покретач финансијских одлука у Србији није остваривање максималног приноса или брзо богаћење, већ потрага за основном финансијском сигурношћу, док растући животни трошкови и инфлација све снажније ограничавају могућност стварања нове уштеђевине.

Ванредни трошкови одређују приоритете

Чак 75 одсто штедиша издваја новац првенствено ради заштите од непредвиђених и ванредних ситуација, док свега око седам одсто грађана као непосредан разлог за штедњу наводи увећање имовине. Међу осталим разлозима за одвајање новца истичу се годишњи одмори и путовања, са 37 одсто, реновирање и опремање домаћинства, са 30 одсто, као и заштита у случају губитка или смањења прихода, са 27 одсто.

Финансијски приоритети значајно се разликују у зависности од животног доба испитаника. Млади узраста од 18 до 29 година углавном штеде за одморе и путовања (61 одсто), веће куповине (34 одсто) и решавање стамбеног питања (20 одсто), док код грађана старијих од 70 година убедљиво преовлађује штедња за ванредне околности (84 одсто), медицинске трошкове (44 одсто) и финансијску помоћ породици (33 одсто).

„Један од најупечатљивијих закључака истраживања јесте да људи углавном не штеде да би се обогатили, већ да би имали заштиту када се догоди нешто непредвиђено“, оценио је Георги Христов, финансијски аналитичар компаније Тавекс.

Христов је истакао да је то кључна полазна основа за развој финансијске писмености и постепени прелазак са обичног одвајања готовине на планско, дугорочно инвестирање.

Готовина у сламарици

Опрез грађана највидљивији је у избору места на којима чувају своја средства. Чак 46 одсто штедиша држи готовину у страној валути код куће, што представља најраспрострањенији облик штедње у земљи. На другом месту по популарности налази се текући рачун у банци, са 38 одсто, док 35 одсто испитаника чува готовину у домаћој валути, односно динарима, у свом дому.

Употреба готовине посебно је изражена међу финансијски осетљивијим групама становништва. Готовину у динарима код куће држи чак 51 одсто младих до 29 година, 57 одсто грађана са основним образовањем и 43 одсто домаћинстава са ниским приходима.

С друге стране, званичне банкарске депозите и штедне рачуне чешће бирају грађани са вишим примањима и факултетским образовањем. Удео корисника штедних рачуна у тим групама достиже између 21 и 24 одсто, док се удео грађана са ороченим депозитима креће између 15 и 17 одсто. Добровољни пензијски фондови остају на маргини, са учешћем од свега шест одсто.

Истраживање указује и на то да штедња у великом броју случајева није систематична. Док 46,7 одсто штедиша редовно одваја новац, близу 40 одсто то чини повремено, тек када им након подмиривања месечних трошкова преостане вишак. Око 41 одсто штедиша успева да месечно одвоји између пет и 10 одсто својих прихода, преноси Нова економија.

„Следећи корак у развоју финансијске културе јесте да понашање постане редовно, планско и одрживо. Чак и релативно мали износи, уколико се одвајају континуирано, могу бити значајнији од повремених већих уплата“, нагласио је Христов.

Инфлаторни удар: Растући трошкови топе резерве

Раст цена животних намирница и услуга оставља дубок траг на финансијску отпорност домаћинстава. Скоро половина испитаника изражава непосредну забринутост због инфлације: 47 одсто страхује од пада куповне моћи, док 45 одсто брине због губитка стварне вредности постојеће уштеђевине и инвестиција.

Инфлаторни притисак довео је до конкретних промена у понашању. Чак 47 одсто грађана који штеде морало је да смањи месечне износе које одваја, док је 35 одсто било принуђено да посегне за постојећом уштеђевином како би покрило редовне трошкове.

Овај терет несразмерно погађа домаћинства са нижим примањима, међу којима је 56 одсто смањило штедњу, док је чак 44 одсто трошило финансијске резерве за подмиривање основних потреба.

Када је реч о финансијској отпорности у случају потпуног губитка текућих прихода, половина штедиша и инвеститора (49 одсто) располаже резервом довољном за покривање трошкова у периоду од три до 12 месеци. Међутим, млађи од 30 година изузетно су изложени ризику: око 44 до 45 одсто младих има финансијску резерву довољну за највише два месеца живота.

Недостатак знања и жаљење због пропуштеног времена

Једна од највећих препрека развоју финансијске сигурности јесте низак ниво финансијске писмености. Тек 31 одсто анкетираних правилно разуме концепт сложене камате, док само 27 одсто препознаје појам диверсификације, односно расподеле ризика. Упркос томе, чак 52 одсто грађана отворено изражава жељу да унапреди своје финансијско знање.

Када траже информације о управљању новцем, грађани се најчешће ослањају на интернет претраживаче (35 одсто), савете пријатеља и породице (31 одсто) и разговоре са запосленима у банкама (25 одсто).

Заједничко већини испитаника јесте жаљење због ранијих финансијских одлука. Око три четвртине штедиша и близу 80 одсто инвеститора изражава одређено жаљење, при чему 65 одсто будућих штедиша и 63 одсто будућих инвеститора истиче да је требало знатно раније да почну да одвајају новац.

Као главни разлог због којег не штеде, 75 одсто грађана који не одвајају новац наводи недовољне приходе. Међу онима који не инвестирају, 56 одсто истиче недостатак средстава, док близу 30 одсто наводи недовољно знање о инвестирању.

Истраживање је спроведено на национално репрезентативном узорку од 2.008 пунолетних грађана Србије током 2026. године, комбинованом методологијом онлајн анкетирања (CAWI) и интервјуа лицем у лице (CAPI), уз пондерисање резултата према подацима Пописа становништва из 2022. године.

Компас инфо