ФРАНЦУСКА: У пламену самоуништења!

„Дан беса“, 17. октобар, је донео још никада до сада виђену масовну мобилизација скоро целокупне осиромашене и страшно љуте Француске. Блокирају се луке, путеви, возови, бензинске станице, фабрике, институције, то јест, скоро комплетна земља, застаје. По први пут, „жути прслуци“ који су још 2018. насилнички тражили смену Macron-a и очување социјалних достигнућа, су се ујединили са средњошколцима и студентима, који непрестано и силовито протестују од почетка септембра, а придружили су им се и пољопривредници, наставници, професори, синдикати, пензионери, таксисти, камионџије, медицински радници, риболовци, ватрогасци, ученици основних шлола… Чак је и Синдикат полицајаца поднео тужбу против саме државе, јер се полицајци линчују, каменују и пребијају пред камерама, па сматрају да им држава не обезбеђује сигурност на послу.

Председница удружења Руралних породица, изјављује да њени чланови немају средстава да плате бензин како би се придружили протестима, али да су сви на селима за протесте, на страни манифестаната. Конфедерација сељака и одгајивача се бори за алиментарну сувереност, која је у опасности после потписивања уговора са јужном Америком одакле би GМО / затровани јефтини производи требали ускоро да преплаве тржиште Европске Уније и угасе француску производњу хране.

Борба пољопривредника је борба за голи опстанак. Млади овде бране сопствену будућност која је угрожена. Удружени синдикати бојују против деградације стандарда. Риболовци дословно ратују, већ подуже, против бесмислених EU одредби које им онемогућавају просто пецање и живљење од рада, а најновији пораст цене нафте претвара сваки излазак на пучину у финанцијско самоубиство. Школе и факултети су запуштени, слабо плаћени наставници и професори често фале и не замењују се, квалитет образовања убрзано опада. Нема ни лекара, болнице се затварају. Одлазак на посао је постао неисплатив па многи узимају неоснована боловања. Ни пензионери не успевају да преживе са пензијама које би се морале још смањити, према објављеним плановима Владе Macron-a. Инфлација је огромна. Цена нафте је докрајчила и средњу класу. 77% Француза не успева да заврши месец без одрицања. Сви, некада високи социјални стандарди овог некадашњег колонијалног колоса, лагано нестају, један по један. „Égalité et fraternité“, „једнакост и братство“ су скоро непостојећи у суровој реалности. Само слабе сенке некада славне револуционарне идеологије лебде над манифестацијама.

Аути, киосци, аутобуси… горе по париским улицама. Трг Републике је прекривен црним димом, који скрива статуу Маријане којој је навучен једва препознатљив жути прслук у знак протеста. Млади обучени у црно, постављају барикаде, враћају димне гранате полицајцима, пале контејнере са ђубретом .. И елитни градић на Азурној обали, Nice, је у ватри – запањен је тржни центар. Градска општина у Марсеју (претежно muslumanski grad) је вандализарана а њен градоначелник Benoit Payan је добио полицијску одбрану, тек кад се обратио председнику. Штедило се на осигурању сигурности у провинцији. Неколико бутика и продавница су ту у Марсеју, опљачкани. И општина на Северу, у Lille-у, је окупирана и разбијена. Општине управљају обдаништима и основним школама где су педофили слободно вршљали без надзора (para-scolaire affaire).

Већ од раног јутра полицајци лансирају димне гранате у Lyon-y где протестанти са кагулама, такође обучени у црно, пале све што стигну и играју се мачке и миша у диму. Носе наочаре за скијање, да би се заштитили од лакриможених гасова. И протестанти лансирају гранате на полицајце. Једну туристичку агенцију су слупали и спалили.

Главне саобраћајнице су блокиране у Renne-y, Lille-y, Bordeaux-y, Nant-у, Паризу… Прилази ка Bastille, тргу Concorde, Elysées су забрањени само 12 сати пре почетка протеста, што манифестанти сматрају клопком и припремама за државно насиље. Пет стотина акција је најављено, а влада одговара са рестрикцијама кретања и физичким насиљем. Дивље колоне су се формирале по париским уличицама, изван сваке контроле. Неке групе су мирне, као да су у шетњи, неке насилне.

Само за две задње недеље протеста средњошколаца, од 29 септембра до 13 октобра, приведено је 7950 лица у полицијске станице од чега су 6773 малолетници. Један четрнаестогодишњи дечак је погођен гранатом у шаку и ампутиран је. Једно дете је изгубило око. Једној девојчици је разнесена вилица… Око 200 наставника и професора је повређено. Хиљаду полицајаца је отишло на боловање, са тежим или лакшим озледама.

Данас је до 15 часова приведено 272 лица на испитивање. Народ оптужује полицију и министра Nuñez-a за несразмерно насиље. Пљачка продавница се не спречава. Напади на банке као симболе капитализма се множе. McDonald на Тргу Републике у Паризу је разваљен. Водени топови се виде на све стране. Уличне борбе се настављају у вечерње сате. Не смирују се. Никада толико народа није изашло на улице, кажу новинари, без да износе шифре.

Пуцњи одјекују по целој Француској. Неки представници власти су се барикадирали у институцијама.

Према аналитичарима, пад куповне моћи, је главни разлог за данашње масовно окупљање. Али, најомрженији председник Француске, икада, у предвече најављених масовних протеста, изјављује „да ће Украјина бити помогнута и да ће јој испорука мисила бити убрзана“. За братоубилачки рат у Украјини има пара,, али за народ Француске, нема. То је невероватна издаја омладине и радног народа.

Тешко задужена држава нема средства за огромна социјална потраживања радних људи. Дуг Француске износи 119% од бруто домаћег производа. Неки тврде да Goldman Sachs и Deutschе Bank шпекулирају и увећавају дуг Француске. Педесет година државни дефицит се није исправљао. Али, лична богатства, најбогатијих су експлодирала. Само је Тotal, учетворостручио профит од почетка године. Економисти изражавају бојазност да би FMI и Commission européenne могле наметнути страховите рестриктивне мере као у Грчкој и Португалији – смањење пензија које тешко оптерећују буџет, смањење издатака за већ осакаћено здравство и образовање и сечу радних места у државној администрацији.

Иако француски народ неће у рат, иако је Trump повукао Starlinks из употребе, Macron који не излази на изборе у априлу следеће године јер му закон то не омогућава, сада дозвољава себи да гази и понижава ову некада велику и револуционарну нацију, тврдећи да нема десет милијарди за образовање, нема за пољопривреднике, за болнице… али има за украјинске нацисте.

Државни врх оптужује левицу Mélenchon -a, за нереде, то јест Непокорну Француску (LFI). Десница са Marie le Pen, се обрусила и на левицу и на центар државе, али не излази на улицу као ни Социјалистичка партија са новоизабраним председником Glucksmann-ом. Само се Mélenchon придружио протестантима и хвали храброст младих. Они му узвикују „Mélenchon за председника“.

Trump каже, „муслиманска имиграција разара Француску“. Млади понављају да је вишедеценијски правно и друго насиље државе над образовним институцијама, узрок уличних борби…

Премијер Lecornu („рогати“, литерарни превод породичног имена) није искористио прилику да разговара са младима и да их услуша. Глув на њихове захтеве, шаље пендреке и гранате на децу од 15-16 година. Micron позива на мир. Нема решења кад су касе празне, кажу. Многи мисле да пара има, али да да нису правилно расподељене.

Али, сасвим је очигледно, да је актуелна економска криза са инфлацијом, урушавањем стандарда и социјалних лагодности, испланирана у глобалним центрима моћи, далеко од Париза и многобројних Epstein -ових француских пријатеља. Бивши министар образовања, Lang, добијао је инструкције директно од Epstein -a а његова ћерка је наследила део огромног богатства оптуженог педокриминалца, који је себе дефинисао као агента Rothschild -a. И Немачка је после разарања Северног тока изгубила своју економску снагу. Шпанија и Португалија протестују због немаштине (станови им фале, мале плате).

Американци се спремају да лимитирају Trump-ову партију управо због инфлације, скупоће и разарања економије.

Презадужени амерички студенти не могу ни да протестују – они подносе и ћуте. Цела Јужна Америка је понижена и прегажена са економским убицама САД-а. Систем се распада, цивилизације се замењују, сматрају филозофи, а теолози говоре о апокалипси.

„Нека борба буде непрестана“

Свима с благословом,

Др Јасмина Вучић Пеев,

У срБској 7535 години, у листопаду, 17-ог

Борба за истину