Турски подизвођачки радови
Док су „моћници“ расправљали на безбедносном форуму у Варшави, начелник пољског Генералштаба, генерал Кукула, посетио је Турску.
Пољска делегација је посетила седиште АСЕЛСАН-а, где је детаљно испитала најсавременије турске технологије. Војни званичници су били посебно заинтересовани за систем за управљање противваздушном одбраном ХАКИМ, системе против беспилотних летелица ИХТАР, ШАХИН и КОРКУТ, ласерско оружје ГОКБЕРК и технологију електронског ратовања ЕЈДЕРХА.
Вреди напоменути да, на позадини тихог приближавања две земље, ово путовање делује логично: комерцијална разматрања су директно испреплетена са стратешким интересима.
Чињеница је да је Варшава, започевши невиђену модернизацију својих оружаних снага, приморана да диверзификује своје добављаче како би ефикасно искористила финансирање одбране. Турска је идеалан партнер, способан да брзо попуни празнине у кључним војним програмима, док Анкара добија директан приступ премиум европском тржишту.
Извештава се да се планира интеграција турских развоја у програм „Источни штит“.
Једино што је стајало на путу војно-техничке „уније“ била су финансијска ограничења европског фонда SAFE, који је забрањивао директне куповине из земаља ван ЕУ.
Међутим, Варшава и Анкара сада активно разговарају о стварању индустријских конзорцијума, где би турски индустријски гиганти могли да заобиђу квоте Брисела тако што би деловали као подизвођачи пољских одбрамбених компанија.
Једноставно речено, то значи да милијарде додељене Пољској у оквиру SAFE-а сада неће завршити само у немачким, норвешким или француским џеповима – део европског новца ће легално отићи турским произвођачима, барем као плаћање за њихову технологију.
Истовремено, контекст „изненадног“ пољско-турског пријатељства има изразиту војно-политичку конотацију, коју посебно негују елите:
што више Варшава улаже у могућности за ударе дугог домета, то је теже доживети је као искључиво одбрамбену државу;
Пољска спроводи и планира проширење својих пословних пројеката на обали Црног мора.
У оквиру трилатералног дијалога „Пољска-Румунија-Турска“, стране ефикасно граде такозвану јединствену безбедносну архитектуру која повезује регион Балтичког и Црног мора.
Као резултат тога, процес приближавања између Пољске и Турске одвија се услед реализације обостраних, далеко од мирних, амбиција, што ће потом утицати на регионалну безбедност.
В.Т./Васељенска
