„Политички ислам” постаје кривично дело

Влада Себастиjана Курца није успела да спречи терористички напад аустријског држављанина албанског порекла Кујтима Фејзулаја у центру Беча, али за разлику од Емануела Макрона у борби против радикалних исламиста брже повлачи конкретне потезе.

Само дан после виртуелног мини ЕУ самита у организацији француског председника на којем је затражена реформа политике отворених граница како би се повећала безбедност земаља у шенгенском простору, Беч је усвојио нови пакет мера у борби против тероризма. У казнену политику ове алпске државе која је годинама била мека за деловање селафиста уводи се ново кривично дело „политички ислам”.

Аустријска влада планира да задржи осуђене терористе иза решетака и након одслужења изречене затворске казне ако се не одрекну својих екстремистичких идеја. Џихадисти би практично били смештени у установе сличне онима за психички поремећене преступнике све док се не заврши процес њихове дерадикализације. А они који су недавно пуштени из затвора биће праћени преко електронских наногвица или наруквица.

У склопу предложених мера владајућа коалиција конзервативаца десног центра и левих Зелених планира и да потенцијалним терористима с двојним држављанством укине аустријско, али и да њихове возачке дозволе прогласи неважећим.

„Ако се ментално поремећени криминалци могу доживотно затворити јер представљају опасност, терористи који представљају опасност такође би могли бити доживотно затворени”, поручио је конзервативни канцелар Себастијан Курц.

У ауторском тексту за бечки „Стандард” политиколог Нина Шолц подржава овакве мере и одбацује тумачења како је терористички напад у Бечу резултат социјалне запостављености или изгубљености младих муслимана у урбаним друштвима Запада.

„Требало би мало боље да се позабавимо идеологијом политичког ислама и оним што се проповеда у џамијама које су под утицајем неких већих верских удружења”, закључује се у анализи Нине Шолц.

Шеф аустријске владе је преко „Твитера” поручио да ће третирањем „политичког ислама” као кривичног дела створити услове да се затворе све радикалне џамије у којима се шири верски екстремизам. Осим тога Аустрија најављује и увођење регистра имама уз пооштравање закона о симболима и удружењима који ће помоћи да се прекину финансијски токови који омогућавају финансирање тероризма и терористичких група.

Током посете Макрону аустријски премијер је из Јелисејске палате на виртуелном мини-самиту ЕУ, на којем су учествовали и Ангела Меркел и холандски премијер Марк Руте, практично најавио ове мере.

„На хиљаде исламистичких бораца који се враћају у земље ЕУ су темпиране бомбе. Ако желимо да заштитимо слободу свих, морамо ограничити слободу тих људи”, рекао је Курц напоменувши да ће многи борци Исламске државе бити пуштени из затвора земаља ЕУ у наредним годинама.

Од свих чланица ЕУ Аустрија у односу на број становника има највећи број оних који су отишли да се боре за циљеве Исламске државе. Од тог броја половина је убијена или се и даље налази на ратишту, док се друга половина вратила у Аустрију од чега је један део већ издржао затворску казну.

Досадашња антитерористичка политика у Аустрији није давала запажене резултате иако је Себастијан Курц, док је био на челу Министарства за Европу, интеграције и спољне послове 2015. године изгурао доношење Исламског закона који регулише права и обавезе између муслиманских организација и државе, како би се зауставило ширење радикалних идеја.

Масакр у центру Беча почетком новембра у којем је погинуло четворо и рањено више од 20 недужних грађана пренуо је аустријску власт. Започеле су опсежне полицијске акције на откривању радикалних исламистичких ћелија. У последњој рацији под називом „Луксор” више од хиљаду полицајаца је у понедељак претресало станове и пословне просторије појединаца који су повезани са радикалним исламским организацијама Хамас и Муслиманска браћа. Приведено је 30 осумњичених, а од подржавалаца и симпатизера организације Муслиманска браћа су запленили 25 милиона евра.

Иако акција није имала никакве везе са терористичким нападом 2. новембра у Бечу, тужилаштво у Грацу све ухапшене терети за терористичко удруживање, прање новца и финансирање тероризма.

Исламско гробље не дозвољава сахрану терористе

Беч – Исламско гробље у 23. бечкој општини одбија да сахрани Кујтима Фејзулаја, који је 2. новембра извршио терористички напад у Бечу. „Алах ће се обрачунати с њим. Али и ми осећамо потребу да нешто учинимо”, рекао је управник гробља Али Ибрахим. На том гробљу, које је успостављено 2008, као прво исламско гробље у Аустрији, требало је да буде сахрањен аустријско-македонски држављанин албанског порекла, који је убио четири особе и ранио више од 20, пренео је Танјуг.

Иако још није био фиксиран термин сахране, управа гробља је одлучила да саопшти да не жели да он буде сахрањен на том гробљу. „Он је убица, који је убио недужне људе и тиме нанео штету свим муслиманима”, рекао је Ибрахим и додао да је одлуку саопштио исламској заједници, која га је подржала.

Он је такође рекао да су му и други верници пренели да не желе да буду сахрањени поред убице. Сада је потпуно отворено где и када би могао бити сахрањен Фејзулај, који је убијен у окршају са полицијом. Као алтернатива у Аустрији постоји могућност да буде сахрањен на исламском гробљу у покрајини Форарлберг, као исламски део бечког Централног гробља, или у Северној Македонији, одакле потиче.

[table id=1 /]

Миленко Пешић / Политика