Црна Гора испунила два од осам услова Загреба: Шта ће тек Хрвати тражити од Срба за улазак у ЕУ

Подгорица се обрукала испуњавајући услове Загреба за пролаз у ЕУ, каже црногорски аналитичар Владислав Дајковић. А ако је Црној Гори Загреб испоставио осам услова, Србији ће наћи 888, додаје директор „Веритаса“ Саво Штрбац.

Црна Гора је испунила два од осам услова које јој је Хрватска испоставила за зелено светло за приступање Европској унији.

Тако се градски базен у Општини Котор не зове више “Зоран Џими Гопчевић” већ „Петар II Петровић Његош”. А у исто време одобрен је и натпис на спомен-плочи која је нелегално постављена 10. октобра 2022. године на улазу у војни објекат Морињ, на којој пише да је током великосрпске агресије на Хрватску, ту био логор, такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце.

Брука за све у Црној Гори

Осим ова два поменута, ако жели од Хрватске пролазну оцену за пуноправно чланство у ЕУ, Црна Гора је у обавези да испуни још шест услова, а кључни је исплата 2,7 милијарди евра као надокнада за војну опрему која је била у власништву тадашње Југословенске народне армије, а која је из Хрватске наводно пребачена у Црну Гору.

Владислав Дајковић, политичар и аналитичар из Црне Горе, за Спутњик каже да је овај поступак црногорске владе више него срамотан за све грађане Црне Горе.

„Одлука црногорске владе да промени име базену у Котору је наставак кукавичке, снисходљиве и полтронске политике Црне Горе према Хрватима. И то је најбољи доказ да је заправо Хрватска на челу црногорске власти, односно, да се хрватски премијер пита више шта треба да се ради него што се питају црногорски политичари који чине део власти у Црној Гори. Сама чињеница да су ставили други назив и да су се још, да ствар буде гора, сакрили иза имена славног Петра Другог Петровића Његоша, говори више о њима него што говори о Хрватима. Уосталом, нису нама Хрвати ни криви због ових антицрногорских и антисрпских одлука, него су нам криви људи које су Срби у Црној Гори довели на власт. Зато им је мој предлог да назив базена буде „Фрањо Туђман“, јер то више иде уз њихов стил политике којом сведочимо протеклих месеци и година,“ каже Дајковић уз оцену да је ово што је Црна Гора себи дозволила велика брука.

А шта тек чека Србију

Након ове епизоде у евроинтеграцијама једне земље кандидата са Балкана намеће се питање ако је Црна Гора, која је иначе у пријатељским односима са Хрватском прошла са овако понижавајућим захтевима из Загреба, шта онда треба Србија да очекује од Хрватске, ако и кад буде дошао на њу ред за пријем у ЕУ.

Саво Штрбац, директор „Веритаса“, иронично каже да Загреб већ сада од Србије тражи три кључне ствари из које ће на крају изаћи не осам као за Подгорицу него 888 захтева за Србију.

„ Прво што ће од нас тражити то је да се призна граница на Дунаву по њиховом тумачењу. Пошто је Дунав мењао ток, у међувремену, онда би они тражили да се припоји лева обала Дунава у Војводини, иако по међународним стандардима граница иде увек средином реке, ако је река била граница, без обзира што је у међувремену промени ток. Друга ствар јесте накнада или ратна репарација за штету коју су имали у току рата ’90-их, а то су огромне, огромне паре. Једну цифру су Хрвати били избацили пред Међународним судом правде док је био спор по хрватској тужби против Србије и контратужби Србије против Хрватске ко је над ким починио геноцид током рата 1991-1995. године. Суд је тада одбио обе тужбе, то јест рекао да нема геноцида ни са једне стране, али Хрватска је остала при томе да јој Србија дугује на конто штете око 38 милијарди долара. Неки су ишли и на много веће цифре које су се изражавале у стотинама милијарди, јер су рачунали и камате,“ објашњава Штрбац.

Трећи константан захтев Хрватске јесте да Србија стави ван снаге закон о судовима за ратне злочине.

„Године 2003. Србија је донела закон о организацији и надлежности државних органа, надлежних за суђење или поступање у случајевима ратних злочина. Ми то зовемо суд и тужилаштво за ратне злочине, и то је одељење за ратне злочине при Вишем суду у Београду. Хрвати то зову „мали Хаг“, јер у опису посла тог одељења и суда стоји да су надлежни за ратне злочине почињене на подручју бивше СФРЈ. Хрвати су става да то треба да се угаси јер смо ми они који су изазвали тај рат деведесетих. Ево то су та три основна услова што ће они нама да постављају, и то не таје, то се јавно говори, мало-мало, па чујемо да је то најосновније,“ наводи Штрбац.

Од три главна хиљаду споредних

Али, као каже, из ова три основна ће испасти безброј других.

„Могу да се закаче и за називе улица да желе да их променимо, да изместимо на пример гроб Ратка Младића, да поставимо спомен плоче за њихове бранитеље, на пример, у Сремској Митровици… Могу да траже да им изручимо људе за којима су они расписали потернице за ратне злочине а имају двојно држављанство то јест и наше и њихово, иако Србија не изручује своје људе за такве оптужбе. Не знам, сто и једна ствар постоји које Загреб нама може да стави као рампу на путу ка ЕУ. С друге стране, сетимо се да су Хрвати ушли у ЕУ а да нису испунили било какве услове које им је српска заједница у Хрватској тражила. Тако да је ово врло неправедна позиција коју сада они имају над нама кад је реч неком нашем путу ка ЕУ,“ закључује Штрбац.

Иначе, име Зоран Џими Гопчевић како се звао градски базен у Котору за Хрвате је било спорно јер је наводно овај познати ватерполиста био током рата чувар у такозваном ратном логору на тлу Црне Горе у Морињу где су били заточени хрватски добровољци.

Бранкица Ристић/Спутњик