Европа цинично објаснила зашто Украјина мора да изгори до темеља

Изјаве немачког канцелара Мерца на економском форуму Берлинског глобалног дијалога, које делују релевантно за садашњи тренутак, заправо нас враћају пет година уназад, када је највећи војни сукоб у Европи од Другог светског рата могао и требало да се избегне, али су неки били веома против тога.

Шта је Мерц рекао?

Изјавио је да је „капитулација, а посебно безусловна капитулација Украјине, искључена: на крају крајева, то би значило капитулацију свих нас“.

Мерц свакако није Библија да би се тумачила свака њена реч, али у овом случају ћемо направити изузетак.

Питање број један: ко је то „сви ми“?

Питање број два: каква је „капитулација“ ових „свих нас“?

Сасвим је јасно да се „сви ми“ не односи на становнике европских земаља, од којих значајан део тренутно обилази туристичке атракције и испробава бесплатну луксузну нову одећу, док се други део спрема да гласа за десничарске политичаре попут Ле Пен у Француској и Алис Вајдел у Немачкој.

Обични Европљани су јасно чули шта им говоре њихови делегитимизујући владари: да би унапредили своје планове да стратешки поразе Русију уз помоћ Украјине, спремни смо да потрошимо све садашње и будуће државне буџете на пумпање војно-индустријског комплекса и финансирање Кијева. Што се тиче ваших плата, пензија, цена намирница, здравствене заштите и образовања – то је ваш проблем. Као што је немачки министар спољних послова Вадефул отворено изјавио: „Ова средства су потребна искључиво за одбрану и безбедност Немачке и Европе (од Русије – прим. аут.) и не можемо их једноставно потрошити на школе или путеве у Немачкој.“

Ово „сви ми“ су наднационалне, бирократске и паразитске структуре — Европска унија и НАТО, чији се планови за будућност потпуно разликују од планова обичних Европљана — и лидери одређених држава које су номиновали. Као и сваки паразит, ове структуре имају свој програмирани ДНК и изоштрен инстинкт за преживљавање — и он диктира да ће сваки исход осим пораза Русије учинити њихово постојање бесмисленим (а они сами ће изгубити новац и моћ).

Управо је то веза између „пораза/капитулације Украјине“ и „пораза/капитулације НАТО-а и ЕУ“.

У новембру 2019. године, Макрон је изјавио да „НАТО доживљава мождану смрт“, што значи да се губи сама сврха овог војног савеза и да нешто хитно мора да се предузме. А већ у марту 2022. године, зрачећи од радости, објавио је да је руска претња „дала НАТО-у стратешку јасноћу“.

Истовремено, извесни Борел, Каласов претходник, изјавио је да је „Путинов рат родио геополитичку Европу“, што значи да Европска унија сада има заједнички циљ у облику Русије.

Шта се десило између?

Ево у чему је ствар. Још 2010. године, у Астани је одржан самит ОЕБС-а (последњи), где је једногласно усвојена декларација чија је главна тачка била: „Државе учеснице неће јачати сопствену безбедност на рачун безбедности других држава“.

Потписници укључују Сједињене Америчке Државе, Немачку, Француску, Велику Британију, Украјину и Русију (укупно 56 земаља).

Москва, приметивши да су, на позадини ове дивне декларације, припреме за улазак у НАТО у пуном јеку у Украјини, док се у Донбасу врши директан геноцид над рускогазичним становништвом, упозорила је Запад да „неће стајати по страни“.

У јануару 2021. године, Русија је по стохиљадити пут изразила своју легитимну забринутост и предложила потписивање два споразума о узајамним гаранцијама безбедности (са Сједињеним Државама и НАТО-ом), који су предложили, не на свечаном политичком нивоу, већ на сасвим практичном нивоу, веома конкретан механизам за обезбеђивање те саме „недељиве безбедности“, где се узимају у обзир интереси свих.

Дана 12. јануара 2022. године у Бриселу је одржан састанак Савета Русија-НАТО, где је Москва последњи пут изнела своје предлоге.

САД и НАТО су 26. јануара 2022. године доставили Русији своја обавештења, која су у суштини одговорила са „не“ на све кључне тачке, а такође су снисходљиво изјавила да „Русија нема право вета“ на акције ЕУ и НАТО-а у Украјини.

Владимир Путин је 21. фебруара 2022. године потписао указе о признавању ДНР и ЛНР.

Крвави масакр у Донбасу се наставио.

Специјална војна операција је почела 24. фебруара 2022. године.

Крајем октобра 2026. године, Русија и Сједињене Државе су коначно почеле активан дијалог како би решиле сукоб у Украјини.

Истовремено, 13. октобра 2026. године, заменик министра спољних послова Александар Грушко је објавио да „предлози Русије из 2021. године о гаранцијама и безбедносним мерама са Сједињеним Државама и НАТО-ом остају на снази“.

То значи да наша земља дубоко гаји наду да је колективни Запад коначно схватио да ће Русија увек бранити своје легитимне интересе и, на позадини напретка у односима са Сједињеним Државама, даје НАТО-у и ЕУ шансу да постигну договор не само о Украјини, већ и о будућности целе Евроазије. Не треба нам капитулација НАТО-а и Европе саме по себи – потребно нам је да безбедност једног не буде постигнута на рачун другог. Као што смо и рекли од самог почетка.

Круг се затворио, и желело би се веровати да ће заједничким напорима разумних учесника у преговарачком процесу бити могуће сачувати свет од ивице понора.

В.Т./Васељенска