ЦРНА ГОРА: Од руског бума до великог заокрета!
Односи између Црне Горе и Русије данас се налазе на историјском минимуму, праћени оштрим политичким нападима и оптужбама о томе ко данас „боље и јаче“ напада Москву. Међутим, поглед у прошлост открива потпуно другачију слику: период око референдума о независности 2006. године обележио је масован прилив руског капитала, који је тадашња власт предвођена Милом Ђукановићем активно привлачила како би обезбиједила економску опстаност и социјални мир новопроглашене државе.
Данас се политичка копља ломе око питања како је некадашњи стратешки економски партнер постао безбједносна пријетња, док црногорско приморје пролази кроз драстичну трансформацију владе и власништва.
Како је руски новац куповао независност
У годинама које су претходиле референдуму, званичној Подгорици је хитно био потребан свјеж капитал. Највећи економски закрет догодио се 2005. године када је Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), стуб црногорске индустрије, продат руском олигарху Олегу Дерипаски. Овај посао је убризгао милионе у државну касу и умирио социјалне немире уочи кључног гласања.
Истовремено, покренут је незапамћени „руски бум“ у некретнинама. Црногорска обала широм је отворила врата богатим Русима који су куповали земљиште, градили виле и инвестирали у хотелске комплексе. Као круна тадашњег пријатељства, званична Москва је била међу првима која је у јуну 2006. године формално признала црногорску независност, а само два мјесеца касније, у августу 2006, Мило Ђукановић је у Сочију дочекан од стране Владимира Путина као премијер суверене државе. Све је запечаћено неколико година касније, 2011. године, када је Ђукановићев ДПС потписао и званични Споразум о партијској сарадњи са Путиновом Јединственом Русијом.
Биланс руске империје на Јадрану
Током двије деценије, руски држављани су постали власници огромног дијела црногорске територије, уложивши преко милијарду еура само у некретнине. Руска финансијска мапа на приморју изгледала је овако:
Категорија имовине Обим руског власништва Кључне локације
Укупан број некретнина Преко 19.000 стамбених и пословних објеката Будва, Бар, Тиват, Котор, Херцег Нови
Површина земљишта Око 4 милиона квадратних метара Приморска села, залеђе и ексклузивне локације
Укупна квадратура објеката Око 1,15 милиона м² етажне површине Апартмани, луксузне виле, стамбене зграде
Ипак, велики пројекти су имали промјењиву судбину. Док су инвестиције попут ланца хотела „Montenegro Stars“ (хотел Сплендид) доживјеле потпуни успјех, мегаломански пројекти попут луксузног еко-ризорта на Острву Свети Марко у Тивту потпуно су пропали. Пројекат на рту Завала доживио је крах након банкрота руског милијардера Сергеја Полонског, док је луксузни комплекс Олега Дерипаске на Платамунима, вриједан 50 милиона еура, завршен али и деценијама изложен политичким притисцима. Пројекат на рту Маљевик у Сутомору већ двадесет година стоји заробљен у бирократским лавиринтима.
Велики заокрет и егзодус капитала
Слом односа започео је 2014. године када се Црна Гора придружила санкцијама ЕУ против Русије због анексије Крима, а коначни разлаз потврђен је 2017. године уласком земље у НАТО. Од тада, некадашњи економски спасиоци постали су политички противници, а Русија је Црну Гору званично уврстила на листу „непријатељских земаља“.
Данас се биљежи незапамћен пад руских инвестиција од чак 73%. Руски купци, деценијама неприкосновени на првом мјесту, пали су тек на шесту позицију по активности на тржишту. Због санкција и блокираног SWIFT система, преостали капитал стиже компликованим рутама преко УАЕ или Турске. Почела је масовна распродаја руских вила и апартмана на приморју, јер власницима постаје немогуће да одржавају имовину.
Посљедњи и најтежи ударац руском присуству задат је увођењем обавезних виза за држављане Русије, што представља коначно усклађивање Подгорице са визном политиком Брисела. Док се Руси убрзано повлаче, приморско тржиште и ексклузивне локације преузимају нови инвеститори из Њемачке, Турске и Србије, чиме је прича о руском Јадрану потпуно завршена.
Српска24.ме
