Функција и улога високог представника у БиХ броји „ситно“?

Канцеларија ОХР у БиХ у облику у којем је до сада постојала неће опстати, али то не значи ни да ће нестати одмах. Очекујем да на СБ УН у петак буду донети закључци који ће њену улогу вратити на „фабричка подешавања“ то јест, да се бави само надгледањем спровођења Дејтонског споразума, каже политиколог Анђелко Козомара.

Савет безбедности УН могао би на полугодишњој дебати о БиХ 30. октобра да предложи независну стратешку ревизију Канцеларије високог представника (ОХР), укључујући њене преостале функције. Једна од опција била би да Савет усвоји изјаву којом се подстиче Савет за имплементацију мира да заврши процес сукцесије и потврђују услови за затварање ОХР-а.

Крај ОХР већ почео

Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара не мисли да ће се доћи до неког закључног решења на овој седници, али верује да је крај ОХР већ почео.

„Оставка Кристијана Шмита на позицију високог представника за БиХ, за коју додуше није ни имао сагласност СБ УН-а, довољан је показатељ да је Канцеларија ОХР већ тада почела да броји „ситно“. Другим речима, очигледно је да је Америка постављањем његовог заменика, Луиса Кришока, за вршиоца дужности високог представника, јасно ставила до знања да ова канцеларија неће више имати улогу коју је себи доделила у БиХ као до сада. Кришок то потврђује својим наступом, то јест, чињеницом да се до сада ничим није посебно истакао. Није се мешао у послове у које су се до сада мешали не само Шмит, него и сви претходни високи представници. Дакле, већ тада је било јасно да су ОХР-у дани одбројани и да он полако гаси своју управљачку, како је многи називају, диктаторску функцију у БиХ,“ наводи Козомара.

Другим речима, додаје он, Американци су, схватили да су бројне притужбе Срба имале основа и да је ОХР био један од најснажнијих фактора нестабилности и нетрпељивости у БиХ.

Неће опстати али ни нестати

„Подсећам да је високи представник за БиХ доносио одлуке, које су углавном биле на штету Срба. Дакле, Американци су схватили да ОХР, овакав какав је сада, не може да опстане, поготово у светлу најављених великих глобалних промена које су већ започеле и које су у току. Подсећам да је, након што је Шмит поднео оставку, било неколико кандидата за новог високог представника, али да су Американци, на један дипломатски начин, на то место поставили као в.д. свог човека. Дакле, Американци ту воде главну реч и ствари ће се одвијати онако како они буду желели,“ каже он, додајући да сагласност за то имају и са Русима и Кинезима.

С друге стране, иако Козомара сматра да ОХР у облику у којем је до сада постојао неће опстати, ипак је сигуран да неће ни нестати.

„У првој фази очекује се укидање такозваних бонских овлашћења, што значи да високи представници више не би могли да смењују људе, одузимају им лична документа, доводе их у положај грађана другог реда и намећу законе. То што је Шмит радио није забележено ни у једној другој земљи на свету: да један страни представник намеће законе по којима, ако га не слушате, можете одмах да завршите у затвору. Таква пракса више неће постојати. ОХР ће у првој фази бити постепено лишаван својих овлашћења и имаће све више улогу посматрача промена које се дешавају у Бих,“ верује Козомара.

Пресељење ОХР-а из БиХ

Према његовим речима, постоји и варијанта да се Канцеларија ОХР-а и физички измести из БиХ.

„Једна од могућих варијанти је и да се седиште ОХР-а премести у Швајцарску, како би се избегли притисци на високог представника. Циљ је да ОХР формално остане као институција која ће надгледати спровођење и тумачити Дејтонски мировни споразум, у складу са оним што је предвиђено 1995. године. ОХР би, дакле, требало да буде искључиво тумач Дејтонског мировног споразума. У оквиру пакета услова „5+2“ предвиђају се, између осталог, и промене које се односе на стране судије у Уставном суду БиХ. Њихово деловање нанело је много штете, поготово српском народу, али и целој Босни и Херцеговини. Они су кршили Устав и мењали његово значење, уместо да су га штитили и спречавали неовлашћене промене,“ каже он.

Шта ће се десити на Ист риверу

Према његовим очекивањима, на седници Савета безбедности Уједињених нација неће се десити ништа епохално као што је затварање ОХР.

„Седница ће, вероватно, протећи у дипломатским говорима амбасадора, док ће ОХР, овакав какав је сада и под америчким утицајем, постепено одумирати. На крају би могло да се догоди да се више нико и не сећа да ОХР и високи представник у Босни и Херцеговини уопште постоје, те да та институција практично нестане са политичке сцене ове земље. Све ће се то, према овом сценарију, одвијати постепено, уз учешће Савета за имплементацију мира. Тај процес ће, како се очекује, постепено спроводити Кришок, амерички дипломата, тако што ће се ОХР све више потискивати у други план, све док не изгуби досадашњи значај,“ сматра Козомара.

Једна од разматраних опција је да Савет безбедности усвоји изјаву којом се Савет за имплементацију мира (ПИК) подстиче да заврши процес сукцесије и потврди услове из „агенде 5+2“ неопходне за затварање ОХР-а.

Из ОХР-а је потврђено да Луис Кришок неће лично присуствовати седници у Њујорку, али је редовни шестомесечни извештај о стању у БиХ већ достављен генералном секретару УН ради прослеђивања чланицама Савета безбедности.

Бранкица Ристић/Спутњик