ХРВАТИ ТЕРАЈУ ПО СВОМЕ: Напале нас Србија и Црна Гора, „Јадран“ врх брега, милијарде у оптицају!

Министар вањских и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман казао је како мисли да би се ускоро могао постићи договор са Црном Гором о обештећењу бивших заточеника логора Морињ.

„Обештећење логораша, мислим да би се то могло у скоро вријеме догодити, позитивно, чекамо само одговор црногорске стране,“ рекао је у гостовању на ХРТ-у, у којем је оценио да је свих осам захтева које је Загреб испоставио Подгорици решиво.

Казао је да се питање границе на мору може решити и након уласка Црне Горе у Европску унију, а да је граница на копну Хрватској “неупитна”. Грлић Радман је казао да се распад бивше Југославије догодио на начин да су то највише осетиле Хрватска и Босна и Херцеговина.

-Ту није било тзв. грађанског рата, јер да га је било, онда би свака бивша република имала ратна дјеловања. Међутим, таквих дјеловања није било у Србији, Црној Гори. Црна Гора није осјетила рат, али ми јесмо. Агресија је долазила с источне стране из Србије и из Црне Горе.

Хрватски шеф дипломатије је рекао да су поздравили одлуку црногорске Владе да се заштити спомен-плоча у Морињу, да се она отвори и посетиоцима; као и да је добра вест што је донета одлука да се промени име базена у Котору, који је последњих пет година носио име некадашњег ватерполисте Зорана Гопчевића.

Грлић Радман је рекао да је Гопчевић био светски признати ватерполиста, али да је “био у то време злогласни чувар још злогласнијег логора Морињ”.

„То су два од осам питања која је и предсједник Владе Андреј Пленковић у Тивту 5. јуна казао домаћинима да би то требало ријешити. Сва су та питања рјешива, она су и дио преговарачког процеса, јер су врједносна питања. Она нису билатерална питања оне нарави како ми мислимо. Билатерално питање је граница на мору. Океј, то можемо ријешити ми и након уласка Црне Горе у Европску унију. Али, Црна Гора ријешити границу на копну, која је апсолутно Хрватској неупитна, јер је она резултат Бадинтерове комисије, која је рекла да се републичке, административне границе претварају у државне границе. Ми сад имамо привремени режим, донијели смо протокол о привременом режиму. Тамо су Хрвати, иначе, власници те земље и тамо су се двије геодетске комисије 2015. готово усагласиле, можда постоји нека минимална одступања, 150 до 200 метара, али све друго је апсолутно прецизно,“ рекао је хрватски министар.

Подсетио је да Хрватска захтева и обештећење приватне својине која је, како је казао, одузета хрватским породицама у Боки Которској.

-Ако је неким другим мањинама враћено, онда очекујемо да се то врати и Хрватима у Боки которској. Другачије, ми ћемо сматрати да је то дискриминација Хрвата у Црној Гори.

Казао је да, уз питање 14 несталих особа, Хрватска жели видети и процесуирање ратних злочина по командној одговорности.

Поновио је став да је школски брод “Јадран” хрватски брод.

-Кад сам говорио о том броду, хтио сам илустровати да је он заправо само врх леденог бријега. У годину дана је негдје 230 пловила завршило у Боки которској, у вриједности од 2,7 милијарди долара. То је у принципу регулисано уговором о сукцесији, а ту је и војна сукцесија, из 2001. године, а уговор је ступио на снагу 2004. Ако је ратни брод, имате различитих тумачења. Али, тамо се тачно каже – бродови који су служили у цивилне сврхе су предмет билатералне расправе. Школском броду ‘Јадран’ је Сплит лука базирања. Он је 18.10.1990. случајно ишао на ремонт, можда и није требало те године да иде, али је ишао ’90. на ремонт и, како је отишао, тако се више није вратио. Замислите да није ишао на ремонт и да је остао у Сплиту, нико не би питао зашто тај брод није дошао у Црну Гору. Имамо документацију која доказује да је он апсолутно хрватски брод. Он има живућег капетана, то је капетан Бернадић, који је врло емотиван кад спомињемо ‘Јадран’ и био би срећан да се то питање што прије ријеши, рекао је Грлић Радман.

Кафе дел Монтенегро