Порука из Српске после седнице СБ УН: Долази време домаћих решења

Верујемо да смо ближе него икада окончању међународног политичког надзора у БиХ, реакција је из Републике Српске након седнице Савета безбедности УН-а о БиХ. Домаћи политички лидери су они који треба да одлучују и доносе политичке одлуке, став је који Република Српска одавно заступа.

Поздрављам поруку америчке представнице при УН-у Тами Брус да домаћи лидери треба да преузму одговорност за управљање БиХ, као и став руског амбасадора при УН-у Василија Небензје да ОХР треба затворити. Верујемо да смо ближе него икада окончању међународног политичког надзора, порука је из Канцеларије за међународну сарадњу Републике.

„Поздрављамо све јасније разумевање да се успех међународног ангажмана не мери трајањем ванредних овлашћења, него поверењем у демократски изабране институције и њиховом способношћу да преузму пуну одговорност за политичке процесе“, рекла је директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић.

Такозвана „Агенда пет плус два“ за затварање ОХР-а нема правни статус нити легитимитет. Немогуће ју је испунити и зато се мора једном заувек одбацити, још једна је порука из Српске. Да би се врата ОХР-а у БиХ заувек затворила потребно је, по странцима, решити питање тзв. државне али и војне имовине, у потпуности спровести одлуку за Брчко, имати фискалну одрживост, потписати Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и добити позитивну процену од ПИК-а. У Извештају Владе Српске Савету безбедности врло јасна порука око тога.

Врло јасна порука амбасадора САД, каже Лучијано Калужа. Види је као сигнал домаћим политичарима, али и сигнал да је ОХР-у одзвонило.

„Водећи се изјавом америчке амбасадорке која је рекла да локални лидери формирају власт што пре, то значи преузмите одговорност, преузмите власт коју сте добили на изборима, легитимно одржаним изборима, формирајте власт, уђите у процесе и ОХР је непотребан. Тако да је то, у ствари, по мени јасна назнака да су и руку партнерства пружиле Сједињене Америчке Државе да се угаси канцеларија ОХР-а“, рекао је Калужа.

И то што Кришок није био у Њујорку много говори, сматра Калужа. Фамозну агенду пет плус два захтева коју су странци наметнули као услов за затварање ОХР-а није могуће испунити јер је реч, између осталог, и о питању тзв. државне имовине. Проблем је и што је Савет за имплементацију мира утврдио те услове, који, став је Српске, за то нема правна овлашћења. Присуство странца који себи приписује овлашћења да управља земљом наметањем одлука неспојиво је са суверенитетом БиХ и европским интеграцијама. Брисел то, коначно, мора да схвати.

„Не због тога што БиХ нема проблема, већ зато што високи представник одавно нема шта да понуди у БиХ и само прави проблеме. Укидање функције високог представника било би много више од административног или дипломатског потеза. То би, заправо, био чин којим би се јасно и симболички поручило да на европском тлу престаје време политичких тутора и почиње време стварне европске еманципације“, навео је правник Огњен Тадић.

Готово 31 годину након Дејтона, успех међународног ангажмана не може се мерити трајањем ванредних овлашћења, него способношћу домаћих институција да преузму одговорност за политичку будућност БиХ. Ако је наступило време домаћих решења, онда будућност међународног надзора мора постати предмет једнако озбиљне расправе као и политичко деловање институција чији рад тај надзор оцењује, јасна је порука из Српске.

Спутњик