После појаса Пресвете Богородице, стиже још једна велика светиња! Кнез Лазар је поклонио Ватопеду, а сада долази у Србију

Крст од Часног дрвета на коме је по предању разапет Христ, поклон кнеза Лазара светогорском Ватопеду, друга је изузетна реликвија која ће после Богородичиног појасаиз овог манастира бити привремено пренета у Србију.

Њено преношење најавили су патријарх српски Порфирије и игуман Ватопеда архимандрит Јефрем, а прецизан термин када ће верни народ у Србији моћи да се поклони пред овом светињом, још није објављен.
Реликвије које садрже честицу Часног дрвета за хришћане имају изузетан духовни значај, јер представљају симбол победе над смрћу, васкрсења и спасења човечанства. Оне су и симбол хришћанског царства на земљи које су од Константина Великог владари носили испред своје војске у бојевима.

То сведочи изузетном, царском поклону који је кнез Лазар, уз Богородичин појас, поклонио Ватопеду. Иако хрисовуља која се обично даје уз такве поклоне није сачувана, вековно ватопедско предање недвосмислено сведочи да је реч о Лазаревом дару. Пошто се у Хиландару чувао велики комад часног крста дрвета који је 1230. Свети Сава добио од ромејског цара Јована Ватаца претпоставља се да је Лазарев крст начињен од тог дрвета „освећеног Христовим телом и крвљу“.

– Ставротека традиционално позната као Лазарев крст данас се чува у светогорском манастиру Ватопеду. Без обзира на то што за ову идентификацију нема чврстих основа, ставротека, без сумње српског порекла судећи по садржини и језику натписа, изузетно је вредан предмет. Она припада распрострањеном типу позносредњовековних реликвијара. Има облик правоугаоне плоче са сребрним, богато украшеним оковом.

У средишњем делу плоче је удубљење у којем се налази Часно дрво чудотворних својстава, како се верује, а око њега је низ малих правоугаоних поља с моштима светаца – наводи историчар уметности проф. др Даница Поповић у капиталном делу „Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији“.

У Ватопеду се чува још једна изузетна српска ставротека, реликвијар браће Мусић, велможа и нећака кнеза Лазара изгинулих на Косову. Др Даница Поповић каже да је култ часног крста „не само историјски и религиозни феномен првога реда већ и моћан симбол током читаве повести хришћанства“.

Крст на коме је разапет Христ, по предању је 325. пронашла чудом римска царица Августа Флавија Хелена, у хришћанству Света Јелена. Да је реч о Христовом крсту, препознато је његовим полагањем на тело покојника који је васкрснуо. Од када часни крст носи и епитет „животворни“ и постаје симбол хришћанског царства, победе и исцељења.

После пада Свете земље под исламску власт и крсташких освајања он сечен. А његови делови су скривани. Пећина у којој је Часни крст пронађен данас је раскошна поџемна капела у Храму Васкрсења у Јерусалиму. Часни крст је сматран и „светим оружјем хришћанства“ о чему говоре прва поуздана сведочанства о његовим везама са Србима.

Немањини хагиографи, Стефан Првовенчани и Доментијан, описали су напрсни крст с драгоценим честицама који је носио велики жупан, наглашавајући да је помоћу тог „знамења животворног крста“ победио у рату са „законопреступном“ браћом и против „непријатељских варвара“. Немања је као монах Симеон са Атоса тај крст послао Стефану Првовенчаном са заветом да му буде „чувар и утврђење и помоћник у борбама“, „оштро копље и штит“. Али и „исцелитељ болести и рана душевних“, а држави „уточиште и стена“.

„Сам гест слања реликвије у „отачаство“, сину и наследнику, носио је наглашен династички смисао, утолико пре што је часни крст ритуално и врло свечано положен „у своју цркву, на спремљено му место“. То место је, по свој прилици, била Студеница – династичка гробна црква, средиште култа и расадник владарске идеологије Немањића“ – наводи проф. др Даница Поповић.

Лепоте Србије-Ало.рс