„Покренућемо преговоре о учешћу у власти”: Хрвати траже загарантована места у Скупштини Србије уз подршку Загреба

Захтев подразумева промену изборног система у Србији, који тренутно не предвиђа гарантована места за поједине националне мањине.

Представници хрватске националне мањине најавили су да ће од будуће власти у Србији затражити гарантовану заступљеност у Народној скупштини, као и учешће у извршној власти, уз политичку подршку Загреба. Захтев је образложен принципом реципроцитета, односно настојањем да Хрвати у Србији добију три посланичка места, колико је за представнике српске националне мањине обезбеђено у Хрватском сабору.

Нова власт у Србији, након ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, могла би да се суочи и са захтевима из Загреба за промену начина политичког представљања хрватске националне мањине. Како је објавила Хрватска радио-телевизија (ХРТ), хрватски представници намеравају да покрену преговоре о загарантованим посланичким местима у Народној скупштини Србије и укључивању својих представника у органе извршне власти.

О овим захтевима разговарано је у Хрватском сабору, на заједничкој седници Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске и Одбора за спољну политику, где је истакнуто да ће Загреб пружити подршку представницима хрватске заједнице у предстојећим разговорима са Београдом.

„Покренућемо преговоре о новом начину заступљености у влади и извршним органима Републике Србије”
Председница Хрватског националног већа у Србији и посланица Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у Сабору Јасна Војнић најавила је да ће преговори почети након избора за националне савете националних мањина у Србији, заказаних за 8. новембар.

„Чим се заврше избори за кровну институцију Хрвата у Републици Србији, када потврдимо своје легитимно представништво, кренућемо у преговоре, уз подршку Републике Хрватске, о новом начину заступљености у влади и извршним органима Републике Србије”, поручила је Војнићева.

Она је раније оценила да су политичке промене у Србији отвориле простор за покретање питања која су представници хрватске заједнице годинама истицали, укључујући политичку заступљеност, финансирање мањинских институција и односе Београда и Загреба.

Захтев за три посланичка мандата

Председница саборског Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске Здравка Бушић поручила је да ће Загреб инсистирати на примени принципа реципроцитета у политичком представљању националних мањина.

„Неуморно ћемо радити све док хрватска национална мањина у Србији не буде имала реципроцитет”, изјавила је Бушићева.

Према њеним ранијим изјавама, конкретан циљ је да хрватска национална мањина добије три гарантована посланичка места у Народној скупштини Србије, по узору на положај српске заједнице у Хрватској, која у Сабору има три загарантована мандата.

Такво решење подразумевало би промену постојећег система парламентарног представљања у Србији, који националним мањинама омогућава учешће на изборима под посебним условима, али не предвиђа унапред резервисана посланичка места за појединачне националне заједнице.

Питање које се тиме отвара јесте да ли би евентуално увођење гарантованих мандата важило само за хрватску националну мањину или би подразумевало шире преуређење изборног система и положаја осталих националних мањина у Србији.

Загреб најављује и друге захтеве

Поред парламентарне заступљености, хрватски представници најављују и покретање других питања у односима двеју држава.

Председник саборског Одбора за спољну политику Андро Крстуловић Опара подсетио је да је Хрватска још 2016. године своја очекивања према Србији укључила у преговарачки оквир Европске уније, посебно у поглављима 23 и 24.

Међу тим питањима навео је расветљавање ратних злочина, отварање архива, проналажење несталих, одштету логорашима, ратну одштету и реципроцитет у правима националних мањина.

„То је минимум испод којег нећемо ићи”, поручио је Крстуловић Опара.

Најава нових захтева долази у тренутку политичких промена у Србији, док се у Загребу отворено говори о очекивањима од будуће владе у Београду.

Захтеви за гарантоване посланичке мандате и учешће у извршној власти тако би могли да постану једна од тема будућих српско-хрватских односа, али и расправе о томе да ли се принцип реципроцитета може применити на два различито уређена изборна система.

АЛО!