ФЕНОМЕН: Када држава престане да се плаши, Црна Гора престаје да буде приватно власништво!

Изјава министра одбране Црне Горе Драгана Краповића више је од политичког одговора на медијске нападе. Она отвара суштинско питање савремене Црне Горе: ко је заиста управљао безбједносним сектором, колико су далеко сезале везе између политике, капитала и организованог криминала и зашто је сваки покушај да институције постану независне праћен отпором структура које су навикле да држава функционише по њиховој мјери.

Постоје политичке изјаве које трају један дан, и постоје оне које отварају питања од којих једна држава не може побјећи. Изјава министра одбране Драгана Краповића, у којој је именовао неформалне центре моћи, дио медијског простора, крупни капитал и личности које повезује са насљеђем бившег режима, припада овој другој категорији.

Када Краповић каже да центар притисака види у структурама окупљеним око некадашњег режима Мила Ђукановића, компаније Бемакс, Аца Мијajловића, Милана Роћена и Зорана Лазовића, он износи политичку оцјену која захтијева озбиљну јавну расправу, али и провјеру конкретних чињеница.

Суштина његове поруке, међутим, превазилази имена која је поменуо. Она гласи: Црна Гора више не смије бити држава у којој политичка моћ, економски интереси и безбједносне структуре могу да дјелују као међусобно заштићен систем. То је питање које се не тиче само Демократа, актуелне Владе или Министарства одбране. То је питање права грађана да живе у држави у којој закон важи једнако за све.

Од 30. августа почело је отварање затворених врата

Да би се разумјела тежина Краповићеве изјаве, неопходно је вратити се на 30. август 2020. године. Тада је, након три деценије доминације Демократске партије социјалиста, дошло до промјене власти на парламентарним изборима. Тај датум није означио тренутну промјену система. Напротив, показао је колико је дубоко институционално насљеђе претходне власти и колико је тешко промијенити структуре које су годинама функционисале кроз политичке, пословне и безбједносне везе.

У наредним годинама Црна Гора је промијенила више влада, руководиоце институција и политичке приоритете. Међутим, један процес имао је посебну тежину: почело је отварање предмета који су се односили на некадашње високе функционере полиције, тужилаштва и других државних институција.

Радио Слободна Европа је у анализи четворогодишњице промјене власти, објављеној 30. августа 2024, забиљежио да су процесуирани бивши директори полиције, високи полицијски службеници, некадашњи челници Специјалног државног тужилаштва и бивша предсједница Врховног суда. Посебан значај у том процесу имала је употреба података добијених посредством Европола и комуникација са апликације SKY ECC. То је једна од најважнијих промјена у посљедњих двадесет година: људи који су некада припадали самом врху институционалне хијерархије нашли су се пред истражним органима.

Наравно, хапшење није пресуда, оптужница није доказ кривице, а политичка одговорност није исто што и кривична одговорност. Али сама чињеница да некадашњи носиоци највиших функција више нијесу изван домашаја истражних органа представља важан тест институционалне промјене.

Случајеви који су промијенили политичку слику Црне Горе

Није потребно прибјегавати политичким паролама када постоје конкретни догађаји и подаци.

Април 2024. године — хапшење Зорана Лазовића и Миливоја Катнића. Бивши високи полицијски функционер Зоран Лазовић и некадашњи главни специјални тужилац Миливоје Катнић ухапшени су 14. априла 2024. по налогу Специјалног државног тужилаштва. Тужилаштво их је сумњичило за стварање криминалне организације и злоупотребу службеног положаја. Овај случај имао је посебну политичку и институционалну тежину јер се радило о људима који су некада били на позицијама са изузетно великим утицајем на полицијски и правосудни систем.

Фебруар 2024. године — хапшење Аца Мијajловића. Специјално државно тужилаштво и Специјално полицијско одјељење, уз сарадњу са Европолом, спровели су акцију у којој је ухапшен Александар Ацо Мијajловић, некадашњи сувласник компаније Бемакс, са још пет особа. Сумњичени су за стварање криминалне организације и кријумчарење цигарета.

Овај догађај је важан за разумијевање Краповићевог помињања неформалних центара моћи. Он показује да се истраживање организованог криминала не може зауставити на непосредним извршиоцима, већ мора обухватити и финансијске, пословне и институционалне токове.

Октобар 2025. године — нова хапшења у безбједносном и правосудном сектору. Трећег октобра 2025. године ухапшени су Драго Спичановић, Александар Мијajловић, Милован Павићевић, Владan Лазовић и тужитељка Андријана Настић, док је поступак обухватио сумње у вези са стварањем криминалне организације. У истом извјештају наведено је да је СДТ претходно предало оптужницу против Мијajловића у предмету који се односи на наводно кријумчарење цигарета у периоду од 2019. до 2021. године.

Ови догађаји не представљају доказ да је сваки поменути човјек крив,нити да су сви политички и пословни актери дио исте структуре. Али показују да се истраге крећу и према људима који су имали приступ државним институцијама и значајан друштвени утицај.

Брод „Јадран“ и 60 килограма кокаина

Када Краповић помиње школски брод „Јадран“, он се позива на један од најупечатљивијих примјера компромитације безбједносног система у новијој црногорској историји.

У априлу 2019. године на том војном броду пронађено је око 60 килограма кокаина. Случај је покренуо питања о томе како је толика количина наркотика могла доспјети на брод Војске Црне Горе и ко је све могао бити укључен у тај ланац. Међутим, постоји и једна чињеница која се не смије прећутати: током 2023. године Апелациони суд потврдио је издвајање записника о претресању брода као правно недозвољеног доказа, јер претресу нијесу присуствовала два законом предвиђена свједока. У истом периоду свједок сарадник повукао је ранији исказ.

То је важна порук. Држава не може доказивати своју снагу само хапшењима и конференцијама за медије. Она мора имати законите доказе, професионалне истраге и пресуде које могу издржати контролу виших судских инстанци.

Зато је Краповићева порука о „швајцарском сату“ најбоља када се тумачи као обавеза, а не као проглашење коначне побједе. Безбједносни сектор мора да функционише прецизно, законито и без селективности. И то сваког дана, а не само онда када су на власти политичке структуре које имају подршку његовог министра.

Неформални центри моћи — највећи отпор промјени система

Највећа опасност за сваку демократску транзицију није у томе што ће бивша власт наставити да постоји као политички субјект. То је нормално и легитимно у демократском друштву. Опасност настаје онда када се политички утицај покушава претворити у утицај на институције које морају бити независне од сваке политичке структуре.

Посебно је важно направити разлику између легитимног критиковања власти, медијског истраживања и евентуалног организованог притиска на институције. Медији имају право да истражују, критикују и постављају непријатна питања. То право не може бити доведено у питање ни када је критика упућена министру одбране.

Али исто тако, нико нема право да користи политички, економски или медијски утицај како би заштитио било кога од законске одговорности.

Управо је то суштина Краповићеве политичке поруке. Ако постоје покушаји да се институције застраше, дискредитују или натјерају да одустану од законитих поступака, онда они морају бити предмет провјере надлежних органа. Ниједна компанија није изнад закона. Ниједан политичар није изнад закона. Ниједан бивши функционер, без обзира на то колико је некада био моћан, не смије имати привилегован положај пред правосуђем.

Шта би оваква изјава значила за оне који су некада управљали државом?

Ако бисмо Краповићеву изјаву посматрали као хипотетичку поруку некадашњим носиоцима највиших државних функција, али и свима који су евентуално користили државни апарат за заштиту приватних интереса, њена суштина могла би се формулисати овако:

Време у којем сте могли рачунати на то да ће функција, политичка веза, новац или утицај обезбиједити недодирљивост мора бити завршено. Држава није ничије приватно власништво. Полиција није приватна служба, тужилаштво није политички инструмент, а Војска није продужена рука било чијих пословних или партијских интереса.

Не можете очекивати да ће институције заувијек ћутати о ономе што се дешавало док сте имали моћ. Не можете захтијевати да се истраге зауставе зато што су обухватиле људе који су некада били на највишим позицијама. И не можете од државе тражити посебан третман само зато што сте некада били дио њеног политичког врха.

Ако сте радили законито, судови су мјесто на којем ћете то доказати. Ако постоје докази о злоупотребама, корупцији, организованом криминалу или незаконитом стицању имовине, онда нико не смије бити заштићен од поступања надлежних органа. Црна Гора не припада ни бившој власти, ни садашњој власти, ни било којем пословном или безбједносном кругу. Она припада својим грађанима.

Ово није порука освете. Ово је порука једнакости пред законом. И управо у томе лежи њена највећа политичка тежина.

Краповићева одговорност одбрана институција

Драган Краповић као министар одбране има посебну одговорност. Министарство на чијем је челу није обична административна институција. Оно управља системом који мора бити заснован на дисциплини, хијерархији, професионализму, законитости и цивилној демократској контроли.

Зато је важно да се питање безбједносног сектора не сведе на дневно- политичко надметање Демократа и Демократске партије социјалиста. Одбрана државе подразумијева и одбрану њених институција од сваког облика незаконитог утицаја. То се односи на насљеђе претходне власти, али и на сваку евентуалну злоупотребу коју би могли починити представници садашње власти.

Министар одбране зато мора да инсистира на три принципа:

Професионализација безбједносног сектора — да о кадровима одлучују стручност, интегритет и закон, а не политичке и пословне везе.
Неприкосновеност институција — да ниједан политички, медијски или економски центар не може утицати на законито поступање државних органа.
Одговорност без селективности — да се испитују сумње на злоупотребе из претходних, али и из актуелног периода власти.
Тако се гради држава која не зависи од имена министра, већ од снаге својих институција.

Организовани криминал не побјеђује се политичким декларацијама

Краповићева оцјена да организовани криминал више нема утицај на безбједносни сектор представља снажну политичку поруку. Ипак, треба бити опрезан са тврдњом да је тај утицај потпуно нестао. Организовани криминал није структура која нестаје једним хапшењем или промјеном власти. Он се прилагођава, мијења методе, тражи нове канале финансирања и покушава да успостави нове везе.

Зато је истински успјех могућ тек онда када: ниједан криминални клан нема заштиту у полицији; ниједан незаконити посао не може рачунати на институционалну подршку; поријекло капитала може бити предмет озбиљне финансијске истраге; свако ко злоупотријеби државну функцију сноси одговорност; судски поступци буду окончани правоснажним пресудама. То је мјера побједе, а не број политичких саопштења.

И зато је неопходно да се резултати из 2025. и 2026. године преточе у квалитетне оптужнице, ефикасна суђења и правоснажне пресуде. Само тако ће грађани имати разлог да вјерују да промјена није била само политичка, већ и суштинска.

Црна Гора мора да прекине са културом недодирљивих

Посљедњих двадесет година црногорске политичке историје обиљежили су снажна концентрација политичке моћи, контроверзе око односа политике и крупног капитала, питања везана за шверц цигарета, организовани криминал и институционалну одговорност.

Међутим, највећа грешка била би да се одговорност за све проблеме припише само једној политичкој гарнитури или да се кривица утврђује на основу припадности одређеном кругу. Управо зато је неопходно инсистирати на индивидуалној одговорности и доказима. Ако се испостави да је неко из некадашњег државног врха злоупотребљавао функцију, мора одговарати. Ако се исто утврди за некога из садашње власти, мора одговарати на исти начин. То је разлика између стварне борбе против организованог криминала и политичке кампање.

Краповићева изјава зато може имати далеко шири значај од одбране једне партије од медијских напада. Она може бити прилика да се отвори питање које је предуго било потискивано: како је могуће да у демократској држави било ко помисли да је моћ стечена политичком функцијом трајна имовина?

Одговор мора бити јасан: државна функција је привремена одговорност, а не доживотна привилегија.

Држава више никоме не смије бити приватни посјед

Када се све сабере, најважнији дио Краповићеве изјаве није набрајање имена, већ политичка порука да држава мора бити јача од неформалних центара моћи.

Црна Гора је од 2020. године прошла кроз значајне политичке и институционалне промјене. Процесуирање бивших високих полицијских и правосудних функционера, истраге о кријумчарењу цигарета, коришћење међународне полицијске сарадње и финансијске истраге показују да се неки раније тешко замисливи поступци данас спроводе. Али посао није завршен.

Потребно је још много тога да би грађани могли да кажу да живе у држави у којој организовани криминал нема институционалну заштиту, у којој се имовина испитује без обзира на њеног власника и у којој закон не познаје политичке пријатеље и непријатеље.

Министар Краповић има право да политички именује проблеме и брани институције од притисака. Али највећи допринос који може дати није у оштрини изјава, већ у резултатима, професионалности и истрајности система за који је одговоран.

Онима који су деценијама мислили да се држава може контролисати иза затворених врата, најбољи одговор не треба да буде политичка пријетња, већ независна институција која ради свој посао. Онима који су вјеровали да новац може купити политичку заштиту, одговор мора бити ефикасна финансијска истрага. Онима који су мислили да су функције доживотни штит, одговор мора бити једнакост пред законом.

А грађанима Црне Горе потребна је једна једина гаранција: да се никада више не понови вријеме у којем је било ко могао бити моћнији од државе. Јер права побједа над организованим криминалом неће бити онда када једна политичка структура изгуби моћ, већ онда када ниједна структура више не буде могла да је злоупотријеби.

Тихомир Бурзановић/Српска24.ме