Немци се питају: Како Томпсон може у Франкфурту да шири усташку идеологију

0
Томпсон

(фото:Илустрација)

Немачки медији поново су покренули питање Марка Перковића Томпсона и употребе усташког поздрава „За дом спремни“, анализирајући како је могуће да хрватски певач наступа у Немачкој, док му је у Загребу ускраћена могућност одржавања додатног концерта у Арени.

Како преноси Дојче веле (DW), листови „Берлинер цајтунг“ и „Велт“ посветили су пажњу његовим концертима и контроверзама које прате употребу поздрава који је био званични поздрав усташког режима.

„Берлинер цајтунг“ пише о концерту одржаном 13. новембра у Франкфурту, на којем је око 5.000 посетилаца учествовало у извођењу песме „Бојна Чавоглаве“. Лист подсећа да песма почиње поздравом „За дом спремни“, упоређујући га са нацистичким поздравом „Зиг хајл“.

Немачки лист указује и на Томпсонов наступ на загребачком Хиподрому, где је спорни поздрав узвикивала бројна публика, док су поједини посетиоци носили обележја повезана са усташким режимом. Подсећа се и да је градоначелник Загреба Томислав Томашевић одбио одржавање другог концерта у Арени, након чега су измењена правила коришћења тог објекта и забрањени наступи на којима се користи усташки поздрав.

Посебно се истичу разлике у законодавству европских држава. У Аустрији су усташки симболи забрањени од 2019. године, док су Томпсонови концерти раније били забрањивани и у појединим швајцарским градовима. У Немачкој, међутим, сам поздрав „За дом спремни“ није изричито забрањен, што, како закључује „Берлинер цајтунг“, омогућава Томпсону да у Франкфурту наступи лакше него у главном граду сопствене државе.

И лист „Велт“ анализира одговорност певача за поруке које се шаљу са његових концерата. Аутор текста истиче да Томпсон не може аутоматски бити одговоран за сваки став или обележје његових обожавалаца, али поставља питање шта он и организатори предузимају како би спречили истицање усташких симбола.

„Велт“ подсећа и на одлуку Високог прекршајног суда Хрватске из 2020. године, којом је у конкретном случају оцењено да извођење песме „Бојна Чавоглаве“ са почетним поздравом није представљало прекршај против јавног реда и мира.

Немачки лист отвара и питање историјског наслеђа поздрава „За дом спремни“ и његовог поновног коришћења током рата деведесетих година и данас на спортским и другим окупљањима.. У анализи се помињу и спорни снимци песме која велича концентрациони логор Јасеновац, на којима се чује глас налик Томпсоновом. Певач је раније тврдио да је реч о фалсификату.

Аутор „Велта“ део Томпсонове популарности објашњава повезивањем националног идентитета и католичанства, што, како наводи, има посебан значај и међу делом хрватске дијаспоре.

Тако су Томпсонови концерти поново постали тема не музичких и културних расправа већ ширих политичких спорова о односу према историји, усташком наслеђу и границама слободе јавног наступа.

Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *