Долази ли ера без великих личности које је знао и волео цео свет?

ОДЛАЗЕ велике и славне личности. Неко од вируса корона, неко од старости.

Није трагедија само у томе што нас напуштају људи које смо волели, већ и у томе што нестају места која су ти људи заузимали за живота.

Да ли сте приметили да су скоро више фактички и неће бити славних и великих личности у некадашњем смислу?

То се најбоље види у музици.

Више ни хипотетички не постоје шансе да се појаве нови «Битлси“. Никога више неће волети читави континенти и генерације.

Исти је случај и са Холивудом.

Генерација Џонија Депа, Бреда Пита, Џада Лева или Никол Кидман последња је генерација глумаца које су „сви знали“.

ДиКаприо је вероватно последња таква личност.

Постоје, наравно, талентовани људи, али тешко да ће неко од њих постати Ал Паћино или Роберт де Ниро.

А филмски режисери?

Тешко да ће се појавити нови Иствуд, Скорцезе или Вуди Ален, али не могу да замислим да ће у 21. веку бити неко ко би могао да их замени.

Можда је Тарантино последњи у низу сјајних режиссера.

А писци?

Последњи амерички писац којег велики спољни свет заиста мање-више зна, највероватније је Џон Ирвинг.

А како је било раније?

Није било совјетске даче са више или мање културним људима где није било дела Вонегута, Салинџера, Апдајка, Бредберија, Хелера, Роберта Пена Ворена. О старијим америчким писцима да и не говоримо.

У Русији је исто.

Место „новог“ Солжењицина-Бродског-Лимонова-Гребеншћикова-Летова-Цоја или Леонова-Јаковљева-Јевстигнејева више није упражњено. То место не постоји.

Зашто се то догодило?

Мислим да се догађа смрт свих хијерархија.

Слобода информација, слобода приступа технологијама и слобода масовног учешћа у свим друштвеним процесима – макар и измишљена, индиректна и глупа – уништиле су ефекат проповедаонице, ефекат престола, на коме је неко био раније.

Сад су сви ти људи равноправно са свима – у гомили – и зато више не постају оно што су могли бити раније, у другом свету и са другом тежином речи, геста, филмова, песме…

Познате личности је убила демократија.

А било је пријатно живети тамо где је било нешто посебно, неприступачно, магично и где је неко није био као сви други…

Збогом двадесето столеће.

[table id=1 /]

Факти