Млађан Ђорђевић у акцији претварања СПЦ у НАТО цркву!

Бивши саветник бившег председника Бориса Тадића Млађан Ђорђевић НАТО четник по мери Вука Драшковића, протеклих дана лобира за новог српског патријарха – патријарха који би био по мери Американаца и НАТО-а.

Његов и бискупа Григорија фаворит је владика Јоаникије Мићовић, Бањанин који не може да се одлучи да ли ће да буде митрополит црногорски или патријарх српски. Мићовић би радије да заседне на Цетиње јер му је то сигурнија митра на глави него неизвесна бела пана у Београду. Белу пану у Београду може лако и да не добије, а онда не може да рачуна ни на црногорску митру.

Ипак, Јоаникије је уз Григоријеву и Млађину подршку ушао у врзино коло и уз финансијску подршку црногорских бизнисмена кренуо у кампању лобирања за кандидатуру на место новог патријарха.

Јоаникије је поштован у народу као човек који је био на бранику вере и народа током литија у Црној Гори, и на тај његов позитиван рејтинк рачунају и Млађа и Григорије. На жалост то заслужено поштовање које је стекао у народу га је и понело да помисли како има шансе да постане српски патријарх. По природи наиван, Јоаникије не схвата да његови тобожњи пријатељи бискуп Гргур и Млађа НАТО четник, у њему виде само марионету за реализацију својих политичких и црквених амбиција.

Бискуп Гргур, поред тога што жели да буде владар из сенке и ујединитељ опозиционог антивучићевског фронта, заправо жели и да се извуче из Немачке у коју је послат по „казни“ и да се приближи што је више могуће центру свих српских дешавања, тј постане владика новобеоградски. Тако би имао непосредан утицај и на будућег патријарха, било да то буде Игњатије Мидић или Јоаникије Мићовић, али и на политичку сцену у Србији. Тешко да је на ову идеју бискуп Гргур сам дошао. Пре ће бити да му је тако наређено од његових англосаксонских газда.

Западу и НАТО смета стабилна Српска црква, па макар она била и под знатним утицајем нејаког Вучића. Таква црква се до сада показала као озбиљан бедем одбране православља, није признала украјинске расколнике, није се окренула против Руса и није погубила конце у региону, мада запад преко својих послушника Хрвата, Бошњака, Милогораца, Шиптара и Македонаца на томе ради свесрдно.

Нова фаза разваљивања СПЦ долази преко реформисте Григорија. Човека који попут Вучића папагајски понавља како је протестантска радна етика оно што Србима недостаје.

Постављањем свог патријарха на чело СПЦ, који би био најобичнија марионета у рукама Григорија и Млађе Ђорђевића, запад би најзад могао да окрене цркву Светог Саве против Руса, да је натера да призна украјинске расколнике, да забоде нож у леђа Русима, и да потпуно поквари добре односе Србије и Русије, након чега би Србија могла да заборави на руски вето и помоћ око Косова.

Григорије и Млађан Ђорђевић се не устручавају и да подмићују и да прете и да купују гласове за своје кандидате за будућег патријарха. То ипак није никакво изненађење јер су исто тако радили и пре десетак година када је на њихову жалост изабран покојни патријарх Иринеј нишки владика. Тада су Григорију, који је добио свега пар гласова за кандидатуру, што је далеко од довољног, потонуле све лађе по питању могућности да икада буде српски патријарх.

Упркос никаквим изгледима, Млађан НАТО четник Ђорђевић је уочи тих избора за патријарха, који су се одигравали пре једну деценију, лобирао за свог пријатеља бискупа Григорија, што парама, што претњама. Има и данас десетак сведока који се сећају Ђорђевића како у очевом црном кожном мантилу са шеширом набијеним до обрва путује од владике до владике о трошку пореских обвезника и прети им, показује револвер, лупа руком по столу, уколико не гласају за владику, тада херцеговачког, Григорија. Поједине владике је покушавао да претњама спречи да допутују на Сабор, захтевајући од њих да писмено располагање сопственим гласом препусте једном другом владики из Григоријевог клана.

Сличним методама застрашивања и лобирања Млађан Ђорђевић и бискуп Григорије Дурић уз подршку запада и регионалних тајкуна поново желе да наметну свог човека за кандидата за патријарха Српске цркве. На жалост неки су већ поклекли, што због претњи да ће бити објављени компромитујући видео снимци о њима, што због издашне апанаже, што због отворених претњи. Сви који су под притиском пристали на уцене овог двојца, остаће упамћени у историји СПЦ као издајници и цркве и српства и нека им Бог суди.

Остаје нада да ће остале владике СПЦ остати верни Светом Сави и да ће се и владика Јоаникије на крају дозвати памети и схватити у какво блато га увлаче Григорије и Ђорђевић, из кога ће се тешко ишчупати.

Владимир Зец / Васељенска